11. септембар, дан који је промијенио свијет

11-septembar

ЊУЈОРК l Десетине хиљада мртвих, хиљаде милијарди долара спржених на ратиштима Авганистана, Ирака, Сирије и Либије, свјетска финансијска криза и промјена односа снага у већем дијелу свијета, директне су посљедице напада Ал Каиде 11. септембра 2001. године.

Пуних 15 година касније, Америка још увијек страхује од нових напада. Ратовима у Ираку и Авганистану не види се крај, а Либија и Сирија су у међувремену претворене у стратишта.

Осама бин Ладен и Садам Хусеин су убијени, а мјесто Ал Каиде заузела је страшнија и утицајнија Исламска држава. Згаришта кула Светског трговинског центра одавно су рашчишћена, лидер Ал Каиде Осама бин Ладен је убијен, похватани су махом сви инспиратори вјероватно најстрашнијег терористичког напада у историји човјечанства.

Ал Каида практично више и не постоји, али Американци још увијек страхују да би се могли наћи на мети напада радикалних исламиста. Ове године тај страх израженији је него раније. Истраживање јавног мнења које су заједнички спровели Си-Ен-Ен и ОРЦ показује да половина становника Америке сматра да ће радикални исламисти напасти САД у вријеме годишњице напада на Вашингтон и Њујорк.

Прије пет година, од нових напада страховало је 39 одсто Американаца, а раст узнемирења у Америци тумачи се утицајем акција Исламске државе и нападима на бостонски маратон, регрутни центар у Тенесију, пуцњаве у Сан Бернардину и Орланду, али и недавне догађаје у Ници, Паризу и Бриселу.

Амерички предсједник Барак Обама, истовремено, тврди да се Сједињене Америчке Државе никада неће предати страху, обећавајућу сународницима „немилосрдне“ акције против Ал Каиде, Исламске државе и свих осталих организација радикалних исламиста које сију страх и смрт по свијету.

Годишњица напада поклопила се са врхунцем кампање за предсједничке изборе у САД, при чему и Доналд Трамп и Хилари Клинтон, свако на свој начин, тврде да би боље заштитили Америку од могућих будућих напада. Обећања предсједничких кандидата, суштински, представљају реакцију на серију истраживања јавног мнења, према којима се борба против тероризма, послије пуних осам година, на велика врата вратила на листу врућих тема америчке политике.

Разлог томе лежи у чињеници да Америка, ни пуних 15 година након 11. септембра није успјела да пронађе начин да порази радикалне исламисте. Према рачуницама које су, одвојено, објавили Бостонски и Браун универзитет, до сада је на акције против радикалних исламиста потрошено 4,79 хиљада милијарди долара.

Узимајући у обзир начин на који је Вашингтон финансирао ратове, коначни рачун ће 2053. године износити 7,9 хиљада милијарди долара. Током сукоба, у Авганистану и Ираку убијено је 2.200, односно 4.500 Американаца. Број мртвих Ирачана и Авганистанаца немогуће је прецизно утврдити јер се процене крећу од неколико десетина хиљада до више од милион мртвих. У међувремену, радикални исламисти изазвали су хаос у, до тада, релативно стабилним земљама попут Либије и Сирије.

Ратови млађег Џорџа Буша

Одмах послије напада 11. септембра, Буш је наредио инвазију Авганистана, очекујући да ће брзом акцијом самљети отпор талибана и неутралисати утицај Ал Каиде на радикалне исламисте широм свијета.

Његов план тек је донекле успио јер су надмоћне коалиционе снаге без проблема разјуриле талибане и успоставиле војну власт широм Авганистана. Ухваћене су десетине сарадника и бораца Осаме бин Ладена, за које су формирани посебни војни судови, а најзначајнији међу заробљеницима затварани су у базу Гвантанамо на Куби како радикални исламисти не би имали правну заштиту коју им гарантује Устав САД.

У наредних 15 година, тек шачица исламиста је осуђена на затворске казне, а Обама, упркос гласним обећањима, ни за осам година у Бијелој кући није успио да створи услове за затварање тог затвора. Глобална америчка акција против радикалних исламиста, која се на тренутке претварала у праву параноју, резултирала је хапшењем хиљада наводних терориста, који су били затварани по тајним затворима широм свијета и са мјеста на мјесто пребацивани једнако тајним летовима Централне обавештајне агенције, ЦИА.

Мучења, погрешне идентификације и безразложно насиље у великој су мјери нарушили амерички углед у свијету. Додатни ударац америчком престижу задала је Бушова одлука да у марту 2003. године, због наводних арсенала оружја за масовно уништење, покрене инвазију Ирака, што је, у каснијем слиједу догађаја, разбуктало дубоке етничке подјеле у тој држави и довела је на ивицу распада.

Американци и Британци су брзо сломили отпор војске Садама Хусеина, који је касније ухваћен и погубљен, али је промјена политичког баланса свакодневицу испунила бомбашким нападима, убиствима и погубљењима. Истовремено, у Ираку је од готово безначајних фракција Ал Каиде, настала Исламска држава, која контролише значајне дијелове Ирака, суседне Сирије, али и Либије, Сомалије и Јемена.

Око 3.000 жртава из 90 земаља

У нападима Ал Каиде 11. септембра укупно је убијено 2.996 особа, док их је 6.000 повређено. Ал Каида је отела четири авиона, од којих су два уништила куле Свјетског трговинског центра у Њујорку, један је пао на Пентагон, док је четврти пао у Пенсилванији. У нападу је учествовало 19 припадника Ал Каиде. Убијени су држављани 90 земаља и овај напад сматра се најтежим нападом на територију САД од Перл Харбура 7. децембра 1941. године.

РТС