13 година од убиства Зорана Ђинђића

378052_1
БЕОГРАД │ Данас се навршава 13 година од убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, на кога је извршен атентат испред улаза у зграду Владе Србије у Београду. Ђинђић је погођен снајперским хицем у срце док је улазио у зграду владе, а атентатор је пуцао из оближње зграде у Гепратовој улици.

За убиство Ђинђића, који је био лидер Демократске странке /ДС/, правоснажно је на вишедеценијске казне затвора осуђено више припадника „земунског клана“ и „црвених беретки“, на челу са Звезданом Јовановићем као непосредним извршиоцем и Милорадом Улемеком Легијом. Иако постоје индиције, политичка позадина атентата никада није откривена.

Остају мистерије да ли је постојао „трећи метак“ и ко су налогодавци овог убиства. Атентату на премијера претходио је неуспјели покушај атентата 21. фебруара 2003. године, на аутопуту Београд-Загреб, код хале Арена, што је такође обухваћено пресудом атентаторима, припадницима „земунског клана“.

Зоран Ђинђић рођен је у шамцу 1952. године. Био је српски политичар и државник, филозоф, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне ДС, градоначелник Београда и премијер Србије од 2001. до 2003. године. Још током студија запажен је као један од првих, млађих дисидената тадашње СФРЈ.

Дипломирао је филозофију 1974. године, а докторирао 1979. на Универзитету у Констанцу у Њемачкој. Ђинђића историја биљежи као првог демократски изабраног предсједника Владе Србије који је, након што је именован на ову функцију 2000. године, покренуо низ корјенитих економских, социјалних и политичких реформи.

Он је био први премијер Србије послије пада Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије /ДОС/. Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.

Влада коју је формирао почела је сарадњу са Хашким трибуналом и током њеног мандата, у складу са међународним обавезама, ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је био бивши предсједник Србије и СРЈ Слободан Милошевић. Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у присуству више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци на улицама Београда било више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији „Сабља“, проведеној одмах након његовог убиства, ухапшен је атентатор, бивши помоћник команданта Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, његови помагачи, као и већина припадника земунског и других криминалних група.

У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству Ђинђића, а први на листи окривљених Милорад Улемек Легија предао се српским властима 2. маја 2004. године, недуго послије избора Војислава Коштунице за премијера, а након 14 мјесеци скривања.

Суђење оптуженима за убиство Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду. Они су 23. маја 2007. оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора. Амерички неђељник „Тајм“ је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Ђинђић је добитник угледне њемачке награде „Бамби“ за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду фондације „Полак“ за допринос развоју демократије у Србији. Аутор је низа научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских ђела.

Активно се бавио и политичком публицистиком. Иза себе је оставио двоје ђеце, а Ђинђићева супруга Ружица данас води Фондацију „Др Зоран Ђинђић“.
БНТВ