23 лица зарађују више од 76.000 грађана

novac money

САРАЈЕВО I БиХ се налази у самом врху Европе и региона када је економска неједнакост становништва у питању. У Републици Српској су тако 23 лица имала појединачни годишњи доходак већи од милион марака, што је једнако укупној заради 76.700 других лица.

Потврђено је то и кроз истраживање „Неједнакост у БиХ: Од празних џепова до пуних сефова“ које је урадио Центар за истраживања и студије ГЕА.

Највиши годишњи доходак у Републици Српској био 10,9 милиона КМ

На основу података о опорезованом дохотку из Пореске управе Републике Српске, у ГЕА-и су закључили да само један одсто лица која остварују доходак у Републици Српској зарађује мјесечно 3.000 КМ или више.

„Преосталих 99 одсто лица су остварила у просјеку око 584 КМ мјесечно у 2014. години, а један одсто најбогатијих је зарадило колико и 139.000 лица“, навели су из ГЕА-е.

Закључили су и да су најбогатији, односно 23 лица која су појединачно имали годишњи доходак већи од миллион КМ, зарадила колико и 76.700 других лица.

Највиши доходак у Републици Српској у 2014. години је износио 10,9 милиона КМ, и то након плаћеног пореза.

„Најзначајнији извор дохотка за 99 одсто лица је било запослење, а за један одсто најбогатијих дивиденде и уђели у добити заједно су значили више од запослења“, истакли су у ГЕА-и.

Из анализе података Пореске управе Републике Српске, у ГЕА-и су закључли да је неједнакост у зарадама од запослења основни извор неједнакости међу онима који су запослени.

„Размјера неједнакости постаје већа када укључимо оне без запослења. Такође, предузетнички доходак и зарада од дивиденди одвајају најбогатије грађане од остатка“, истакли су из ГЕА-е.

Додали су да Пореска управа ФБиХ, на њихов захтјев, није одговорила и није доставила исте податке за подручје другог ентитета.

Истичу и да је евидентан несразмјер потрошње и дохотка у БиХ, што потврђују и подаци о укупном просјечном дохотку од 316 КМ и укупној просјечној потрошњи од 501 КМ.

„То указује да је укупна потрошња у БиХ у просјеку за 58,6 одсто већа од укупног дохотка“, наведено је у истраживању.

Занимљиво је, додаје се, да је неједнакост у потрошњи већа у ФБиХ у односу на Републику Српску, док је доходовна неједнакост већа у Републици Српској у односу на ФБиХ.

Нижи потрошачки коефицијент у Републици Српској сугерише уједначенију потрошњу у овом ентитету.

Укупан коефицијент рачунат према дохотку за БиХ је 0,44, што БиХ сврстава у државе високе неједнакости. Према подацима УН-а, у 1991. години, мјерећи према нето дохотку, тај коефицијент у БиХ је био 0,33. Раст неједнакости је очито услиједио у „постдејтонском“ раздобљу.

За раздобље између 2007. и 2011. године Свјетска банка наводи да је неједнакост релативно стабилна. Благо повећање неједнакости забиљежено је у урбаним подручјима у ФБиХ, док је у РС забиљежен благи пад неједнакости. Свјетска банка наводи да је Македонија једина држава региона која има израженију неједнакост него БиХ.

Раст економске неједнакости у свијету

Из ГЕА-е истичу и да је у посљедње двије, три деценије дошло до пораста економске неједнакости унутар већине земаља свијета, што је за резултат имало концентрацију богатства код малог броја најбогатијих грађана, те пораст сиромаштва код запослених.

„Данашњи ниво неједнакости је запањујући. Вриједност имовине најбогатијих, један одсто становника свијета, данас премашује вриједност имовине остатка свијета заједно“, наводе из ГЕА-е.

Тако најбогатија 62 појединца на планети посједују богатство које премашује богатство сиромашније половине свијета, односно 3,6 милијарди људи.

У посљедњих пет година вриједност имовине та 62 појединца се повећала за преко 500 милијарди УСД, док се имовина сиромашније половине свијета смањила за више од 1.000 милијарди УСД.

„Обзиром на недоступност података о вриједности и распођели имовине међу становништвом у БиХ, који би најбоље рефлектовали степен економске неједнакости, ово истраживање се фокусирало на анализу расподјеле дохотка“, појаснили су у ГЕА-и.

Додали су да је циљ истраживања указати на размјере и карактеристике неједнакости у БиХ и подстаћи расправу о њеном утицају на социјалне, економске, политичке, и друге процесе у друштву, као и о конкретним начинима адресирања негативних процеса и посљедица.

„Намећу се питања у којој мјери постојећи порески и системи социјалне заштите доприносе смањењу економске неједнакости у БиХ, како постојећа доходовна неједнакост утиче на економски раст у БиХ и у којој мјери најбогатији појединци могу да утичу на политичке процесе у земљи и да ли се све одлуке истински доносе у најбољем интересу свих грађана“, нагласили су у ГЕА-и.

Цапитал.ба