Албанци пљачком протјерују Србе

366663_1
ПОДУЈЕВО │ У Гојбуљи, некада српском селу које се простире испод планине Бајгоре, односно обронка Копаоника и подујевске општине, староседеоци животаре растрзани између жеље и могућности да остану на вековним огњиштима.
„Албанци нису украли само оно што нисмо ни имали“ каже Бранислава Миловановић (81), присећајући се шта су јој све синови били послали из Норвешке и Косовске Митровице, а постало је плен нових „комшија“.
Зато су у новијој згради инсталирали аларм, да би она колико-толико била безбедна. Јер, кад „зазвони“, Бранислава позове полицију, па се лопови разбеже и пре њиховог доласка…
„Синови су, недавно, били принуђени да откупе суседну кућу од комшије Србина, само да се Албанци не би доселили на међу“ вели Бранислава, у чијем дворишту се налазе чак два извора минералне воде, па је можда и то разлог кидисања на њено домаћинство.
А, да се не зна коме је у селу теже – младима или старима – сведочи и Миланка Лазић (45), учитељица у Ош „25. мај“ коју похађа само десет ђака. При томе, кућа Лазића је једна од најмногољуднијих у Гојбуљи: поред ње, супруга Александра и ћерке Душице (18), те синова Душана (21) и Драгана од 11 лета, у домаћинству које је на крају села живе још свекар и свекрва: Драгослав и Софренија.
Свакодневна стрепња малобројних Срба повећана је од кад су Албанци почели да купују куће унутар села, а проблем је и превоз до петнаестак километара удаљене Митровице: ко год нема аутомобил, мора да се ослони на такозвани хуманитарни аутобус, који вози три пута седмично и у граду се задржава свега неколико сати…

СУШТИНСКИ ПРОБЛЕМ

„Поред безбедности, која недостаје у свим српским срединама на Космету, суштински проблем због којег углавном млади одлазе из Гојбуље је недостатак посла. Верујем да би многи одустали од продаје имања када би у селу био отворен неки мини-погон, па да људи раде“, каже Десимир Миљковић, председник Привременог органа општине Вучитрн.

Вечерње новости