ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине данас су представљени резултати седмодневних теренских истраживања подручја југа Херцеговине, у оквиру посљедње фазе пројекта ЕУРОФАРМ, чији је циљ изучавање почетака сточарства и агрикултуре код становника ране праисторије подручја БиХ и региона.

Носилац пројекта је Археолошки институт Универзитетског колеџа из Лондона, а партнери из Републике Српске - Музеј Републике Српске, Републички завод за заштиту културноисторијског и природног насљеђа, те Музеј Херцеговине - у фази истраживања на подручју општина наше регије.

Марк Ван Дер Линден са Археолошког института лондонског колеџа истиче да је циљ пројекта да мултидисциплинарним приступом и уз помоћ нових технологија и научних метода утврди - када је и како првобитна људска заједница почела да развија сточарство.

Након анализе прикупљених материјала са теренских истраживања, експедиција, додаје он, планира повратак на ова подручја.

Највјероватније ћемо се вратити на већ познате локације, које нису потпуно истражене крајем '80-тих година прошлог вијека, како бисмо сакупили што више података и одговора на питања - одакле су добијали воду, које су то врсте животиња они тада узгајали, на који су их начин прихрањивали и како се све то уопште уклапало у овдашњи пејсаж“, рекао је Ван Дер Линден.

Кустос археолог из Музеја Републике Српске и координатор на пројекту за БиХ Ивана Панџић истакла је да би већ наредне године могла бити настављена археолошка истраживања на подручју Српске, за шта је најприје потребно обезбиједити средства, те у сарадњи свих партнерских установа из РС креирати детаљан план рада.

Она је додала да је значај ЕУРОФАРМ програма што поново оживљава археолошка истраживања праисторијских налазишта, на нашем подручју посљедњи пут рађена још 80-тих година прошлог вијека.

„И од тада постоји велика празнина. С друге стране, то је и срећа јер су седименти и слојеви апсулутно очувани, тако да једноставно можемо наставити тамо гдје су наше колеге својевремено стале“, истакла је Панџић.

Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да поставке и депои ове установе посједују само случајне налазе материјалних свједочанстава из времена неолита, због чега оваква истраживања омогућавају да се - и збирке обогате новим налазима али и запослени новим сазнањима о праисторији на подручју југа Херцеговине.

Близина чувеног праисторијског налазишта Црвена стијена, сматра она, довољан је гарант да археолози на простору Херцеговине неће губити вријеме.

Оно што се налазило на Црвеној стијени налазило се и на неким другим околним локатитетима и будућа истраживања ће сигурно показати да су на овом подручју још од времена палеолита, преко неолита и других периода праисторије постојала насеља, са већим бројем становника“, истиче Грујићева.

Кустос археолог у Музеју Херцеговине Јелена Пујић истиче да су и седмодневна истраживања пећина на подручју Љубиња, Берковића и Гацка открила материјална свједочанства о животу најранијих људских заједница на овом подручју, али да нађени археолошки материјал - животињске кости и дијелови керамике - тек треба да буде прецизније датован.

Она је захавалила требињском Спелеолошком друштву „Зелена брда“ на уступљеној опреми и стручној помоћи, те мјештанима који су потребама експедиције све вријеме излазили у сусрет.

Археолог Љубица Срдић, из Републичког завода за заштиту културноисторијског и природног насљеђа РС, подсјетила је да база завода броји преко 3.000 археолошких локалитета, што, како је рекла, довољно говори о културноисторијском богатству Републике Српске.

Р.С.