Без патријарха Павла не би било Дејтона

20160826172322_384685

ВАШИНГТОН │ Без ангажмана патријарха Павла, који је инсистирао да се постигне споразум о томе ко ће представљати српску делегацију на дејтонским преговорима, ни Дејтонски споразум не би био могућ, проистиче из недавно декласификованих докумената Стејт департмента.

Наиме, у документу од 19. јула 1996. године Руди Перина, шеф мисије Амбасаде САД у Београду, дословно је навео да без патријарховог писма, у којем је ријешено питање ко ће представљати Србе, Дејтонски споразум не би уопште био могућ.

Перина је у наставку истакао да је, осим што је ријешило питање представљања Срба у Дејтону, писмо патријарха „пресјекло“ одбијања Срба у БиХ мапе Контакт групе као основе за дејтонске преговоре.

„Кључна ствар у патријархијском споразуму је да је успио да откочи оно што је босанске Србе притискало протеклих барем годину и по, односно да прихвате мапу Контакт групе, на шта их је Милошевић упорно тјерао. То је омогућило Дејтон. То је био предуслов за Дејтон„, навео је Перина.

Он је још додао да је мапа Контакт групе била важна и зато што су је Муслимани тражили као предуслов да учествују у преговорима, иако коначни договор није имао много заједничког са том мапом.

Наравно, како смо настављали преговоре, мапа је све више била ‘затрпавана’ и коначни документ је имао врло мало заједничког с њом. Али мапа је била кључна јер је позиција босанских муслимана била да ће преговарати само на бази мапе Контакт групе„, навео је он.

Патријархово писмо је споменуто у још једном важном документу на којем нема датума, али из чијег контекста је видљиво да је срочен током дејтонских преговора. Документ је представљао тезе за разговор Перине са Слободаном Милошевићем.

У том документу Милошевићу је јасно стављено до знања да америчка војска неће учествовати у имплементацији мировног плана за БиХ ако Радован Караџић и Ратко Младић не напусте позиције на којима су се налазили.

„Јавно сам рекао да САД неће бити спремне да учествују у мисији НАТО-а у БиХ ако Караџић и Младић не оду. А ако нема нашег учешћа – нема ни мировног споразума„, рекао је Перина.

Даље је истакнуто да је Перини био познат Милошевићев став по којем Караџића и Младића не треба уклањати, већ да им треба дозволити да учествују на изборима, а да би, како је Милошевић навео, они ионако били поражени и на тај начин „склоњени“ из јавног живота. Међутим, за Перину то није било прихватљиво.

„Бићу сасвим искрен с Вама, ми нећемо организовати, финансирати и надгледати изборе на којима би таквим људима било омогућено да се кандидују„, рекао је Перина и затражио од Милошевића „нешто попут патријарховог писма“ како би њих двојица били искључени из изборног процеса.

„Морате нам помоћи да у наредних неколико дана дођемо до споразума. Тада ћемо моћи отворити нову страницу у нашим односима“, рекао је Перина.

Перина је Милошевића похвалио што је помогао да буду прихваћени директни избори, вјероватно се мисли на чланове Предсједништва БиХ, с обзиром на то да је, како смо раније већ писали, Караџић тражио да се чланови бирају индиректно. Перина је Милошевића питао шта мисли о томе да Сарајево буде главни град.

С обзиром на то да одраније знамо да је Милошевић током преговора „пресјекао“ да преда Сарајево, с обзиром на то да је Караџић инсистирао да Сарајево буде подијељено између ФБиХ и РС, сада је јасно и ко је од њега тражио да изврши притисак на РС.

Независне новине