БиХ: Малине су постале главни извозни артикал

20160427182954_367122

САРАЈЕВО I БиХ у посљедње четири године биљежи континуирани раст извоза воћа и поврћа, а у томе предњачи малина, које је само у 2015. години извезено у вриједности од око 50 милиона КМ, показује анализа спољнотрговинске размјене БиХ у посљедњих пет година, коју су презентовали представници Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ и фирме „ЦДС Консалтинг“ Сарајево.

Према тим подацима, за четири године извоз воћа и поврћа је скочио за око 63 милиона марака, док је увоз у БиХ такође имао тренд раста, па је у задњих пет година већи за 84 милиона марака.

Када је у питању прошла година, извоз воћа и поврћа износио је 149 милиона марака, док је увоз и даље много већи и достигао је 293 милиона КМ.

Тако је извоз порастао за 36 одсто, или 39 милиона КМ, у односу на 2014. годину, док је забиљежен раст увоза од 10 одсто, или 26 милиона КМ.

Посматрано по структури, подаци из ове анализе показују да се од укупног извоза воћа и поврћа који је прошле године износио 149 милиона КМ, 69 одсто односи на воће, 21 одсто на поврће, а 10 одсто на прераду, док је укупан увоз износио 293 милиона КМ, од чега се 50 одсто односи на воће, 26 одсто на поврће и 24 одсто на прераду.

Феђа Беговић, представник фирме „ЦДС консалтинг“, рекао је да су смрзнуте малине кључни производ који је извезен из БиХ, чија је укупна вриједности износила 50 милиона КМ, затим слиједе свјеже јабуке, којих је извезено 14 милиона КМ, 11 милиона КМ свјежих крушака, колико и свјежих корнишона, и шест милиона КМ свјежих шљива.

Код извоза малина, треба истаћи податак да је од 2012. до 2015. године он већи за чак 255 одсто, односно са 14 милиона марака скочио је на 50 милиона КМ.

У прошлој години, овај производ је у највећем проценту извезен у Србију, а потом у шведску и Њемачку. Снажан раст у односу на 2012. годину забиљежио је и извоз јабука, и то за 408 одсто, те је у прошлој години износио 14 милиона марака, а овај домаћи производ је убједљиво највише извожен у Русију, а потом у Србију.

Иначе, када су у питању кључна бх. извозна тржишта за воће и поврће, анализа показује да су то у прошлој години били Србија и Русија, с истим процентуалним учешћем од око 16 одсто, а да потом слиједе Њемачка и Хрватска.

У овом документу направљена је и анализа тржишта која су забиљежила највећи раст и пад извоза из БиХ у прошлој години, у односу на 2014.

Тако је тржиште Русије имало највећи раст извоза из БиХ и то за 17,3 милиона марака, док су иза њега тржишта Хрватске и Њемачке, на која је такође повећан извоз.

Са друге стране, убједљиво највећи пад извоза је у Италију, а затим у Црну Гору и Израел. Мљекарство и перадарство БиХ је прошле године забиљежила пад извоза млијека и млијечних прерађевина за шест одсто, односно за четири милиона КМ, у односу на 2014. годину, али и пад увоза за исти проценат, односно за 7,5 милиона КМ, што сугерише да расте потрошња домаћих призвода.

Амила Шехић, стручни сарадник у сектору за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ, рекла је да се од укупно оствареног извоза млијека и млијечних прерађевина, који је у прошлој години износио 61 милион КМ, 77 одсто односи на млијеко и павлаку. Кључна извозна тржишта су Црна Гора, Србија и Македонија.

Када је ријеч о сектору перадарства, Шехићева је рекла да је у прошлој години забиљежен пад извоза од шест одсто, или 3,3 милиона КМ, у односу на претходну годину, али и пад увоза од 11 одсто, односно 4,4 милиона КМ. Додала је да је кључно тржиште за БиХ била Србија.

Независне новине