БиХ врви од шпијуна

spijuni

САРАЈЕВО/БАЊА ЛУКА I Колико страних обавештајаца прикупља тајне информације на тлу БиХ. Највише из Саудијске Арабије, Кувајта, Ирана, али и из Турске.

Хапшење хрватског шпијуна у Београду Чеда Чоловића отворило је причу о шпијунима у региону. Према информацијама извора „Новости“ из безбедносних кругова у БиХ, на подручју Босне и Херцеговине обитава више од 2.000 активних страних шпијуна.

Око 1.000 шпијуна ради за тзв. арапске службе. Ту предњаче шпијуни из Саудијске Арабије, Кувајта, Катара, Ирана… Једна од јачих шпијунских служби у БиХ је и Турска, али и она из Пакистана. Наши извори кажу да у БиХ шпијунира ко кога стигне и да је тако још од последњег рата, кад су и формиране шпијунске мреже на тлу БиХ.

Заједничко за арапске службе је, кажу наши саговорници, да седишта имају по Федерацији БиХ, пре свега у Сарајеву, али су смештени и у Тузли, Зеници и Бихаћу, док Републику Српску заобилазе, али сакупљају и шире разне дезинформације против РС у међународним круговима, све како би уздрмали Српску.

„Обавештајци из арапских служби раде на разбијању дејтонске БиХ и стварању исламске унитарне БиХ. Они имају јаке везе, пре свега у Обавештајно-безбедносној агенцији БиХ“, кажу саговорници „Новости“.

Поред арапских служби, јаке шпијунске мреже у БиХ имају и чланице НАТО савеза. Предњаче амерички, британски, немачки и француски обавештајци. За њих је занимљиво да раде „по закону“, јер им је изговор за шпијунирање заштита Дејтонског споразума.

Кад се говори о региону, у БиХ најјачу шпијунску мрежу имају Хрвати, и она броји око 500 шпијуна.

„Хрвати су одлично повезани и са Американцима и Немцима и за њих прикупљају многе информације из БиХ. Јако упориште Хрвати имају и у ХЏ БиХ, који је одличан параван за шпијунирање“, кажу наши извори.

Предраг Ћеранић, експерт за безбедност, каже за „Новости“ да је БиХ омиљена земља обавештајних служби, јер оне због лошег безбедносног система саме БиХ несметано раде на овом подручју.

„Најјаче тајне службе света које имају људе у Босни и Херцеговини раде као јавне службе, јер БиХ нема јасан систем контроле обавештајаца. Ми смо у БиХ имали само један случај протеривања двојице шпијуна, односно иранских дипломата, и то је све. То само говори да се шпијуни или обавештајни оперативци осећају комотно у БиХ“, истиче Ћеранић.

Џевад Галијашевић, експерт за безбедност и борбу против тероризма, каже за „Новости“ да су шпијуни окупирали БиХ још у рату и наставили свој рад после завршетка ратних дејстава.

„Према информацијама из страних обавештајних служби, читав систем безбедности БиХ препун је страних обавештајаца и то је највећи проблем. БиХ не може да контролише стране обавештајце, јер они контролишу БиХ и знају све шта се дешава у нашој земљи, много пре њених безбедносних служби“, истиче Галијашевић.

Доушници

„Шпијуни из САД, Немачке, Британије, Француске и других земаља Европе најчешће раде преко својих амбасада у БиХ, али и разних невладиних организација које финансирају. Они имају своје домаће доушнике по институцијама у БиХ. Информације се скупљају из безбедносних институција, али и из разних министарстава и других занимљивих институција за странце“, кажу извори.

Арапски безбедњаци најопснији

Галијашевић каже да су посебно опасни чланови арапских али и турских служби, јер су то особе које раде за радикалне групе и које из БиХ шпијунирају и НАТО савез и цели регион.

„Арпски безбедњаци се несметано крећу по БиХ. Путују из БиХ где хоће и долазе у БиХ кад год хоће. Они нису на радару безбедњака БиХ“, истиче Галијашевић и додаје да западни обавештајци губе битку са арапским службама у БиХ, којих је све више.

Вечерње новости