„Бобар банка“ иде у стечај

381800_1

БАЊАЛУКА l Због немогућности намирења свих повјерилаца у „Бобар банци“ у ликвидацији ове године биће покренут стечајни поступак, сазнаје пословни портал Капитал.

Рјешењем Окружног привредног суда у Бијељини ликвидационом управнику „Бобар банке“ Милету Максимовићу наложено је да се изјасни о току ликвидационог поступка у банци и могућностима намирења повјерилаца.

У допису који је Максимовић 7. априла ове године упутио Окружном привредном суду у Бијељини, а који је у посједу КАПИТАЛ-а, наведено је да само Агенција за банкарство Републике Српске може поднијети захтјев за покретање стечајног поступка у банци.

„На основу разговора са одговорним радницима банке поступак стечаја ће бити покренут у овој години. Моја процјена је да ће стечај трајати више година, јер се у овом тренутку воде укупно 982 поступка и то 929 у којима је банка тужилац и 53 у којима је банка тужена“, навео је Максимовић и додао да ће се број судских поступака повећавати.

Истакао је и да је Планом ликвидације банке предвиђено да се, након измирења потраживања Агенције за осигурање депозита, која је исплатила све осигуране депозите у банци у укупном износу од 85,2 милиона КМ, од преосталих око 140 милиона КМ депозита исплати 56 одсто тог износа.

„То значи да депозити који прелазе тај проценат, као и остале обавезе банке неће бити измирене. Редослијед приоритета у измирењу обавеза банке из члана 119. Закона о банкама примјењује се и у поступку стечаја банке“, истакао је Максимовић у допису.

Грађани и фирме остаће без 60 милиона КМ!

Од укупних депозита Бобар банке, на сигурну наплату могли су да рачунају само они који су имали до 50.000 марака, колико износи лимит до којег новац осигурава Агенција за осигурање депозита БиХ. На те депозите односило се око 86 милиона КМ. С обзиром да је планом ликвидације предвиђено да ће од преосталих око 140 милиона депозита бити исплаћено око 56 одсто тог износа, то значи да ће пропасти око 60 милиона КМ депозита правних и физичких лица.

Разлика ликвидације и стечаја

Стечајни управник Саво шевљевић појашњава за КАПИТАЛ да банка или предузеће иду у ликвидацију уколико у ликвидационој маси има довољно средстава да се намире сви повјериоци. Уколико новца нема довољно, проглашава се стечај.

Осим тога, оно што би могло представљати проблем након што банка оде у стечај је то што сви кредити даном отварања стечаја доспијевају на наплату. Међутим, шеваљевић каже да ће то тешко бити спроводиво, те да ће се вјероватно морати тражити неко друго рјешење.

„Законом је прописано да даном отварања стечаја сви кредити доспијевају. Међутим, сигурно је да ће се морати тражити нека друга рјешења, како би се помогло клијентима јер објективно они не могу ођедном да врате кредит који су подигли на 15-20 година“, истакао је Шеваљевић.

Каже да би најбоље рјешење било да ова банка нађе неку другу банку која ће откупити те кредите и наставити наплату, а једна од опција је, како наводи, и уступање кредита, а не њихова продаја.

Ликвидациони управник банке Миле Максимовић за КАПИТАЛ каже да су обавезе банке веће од имовине са којим располаже и да је то разлог за отварање стечаја.

„Ја сам из разговора са људима из Агенције стекао утисак да ће они сигурно у овој години покренути стечај. Услови за отварање стечаја су били створени и раније, али Агенција има право да одлучи до када води ликвидацију и то је у складу са законом“, казао је Максимовић.

Он није могао да прецизира шта ће бити са кредитима након отварања стечаја.

„Ја сигурно нећу бити стечајни управник, а особа која то буде ће о томе одлучивати“, рекао је Максимовић.

Тужба ИРБ-а

Иначе, Рјешење суда којим је ликвидационом управнику наложено да се изјасни о трајању ликвидационог поступка и могућности намирења повјерилаца донесено је на захтјев фондова којима управља Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске – Акцијског фонда и Фонда за реституцију који су тужили „Бобар банку“ 16. априла 2015. године, јер им ликвидациони управник није признао 480.000 КМ потраживања, по основу дивиденде на приоритетне акције Бобар банке које су ови фондови купили.

Фондови су у тужби навели да су њихова потраживања по основу исплате дивиденде основана, имајући у виду да се, у складу са Законом о банкама и Законом о стечајном поступку, са отварањем поступка потраживања сматрају доспјелим.

„Дивиденда се односи на пословну 2013. годину када је банка пословала позитивно због чега акционарима припада право на ту дивиденду“, наводи се у тужбеном захтјеву ИРБ-а.

У одговору на тужбу „Бобар банка“ у ликвидацији је навела да одлука о распођели добити банке никада није ступила на снагу, тако да ни одлука о исплати дивиденде није ступила на снагу.

Истакли су да одлука није ступила на снагу јер Агенција за банкарство није дала сагласност на те одлуке с обзиром да је ревизор оспорио нето приходе банке у износу од 17,3 милиона КМ што вишеструко прелази нето добит коју је банка приказала, тако да не постоје услови за распођелу добити из 2013. године.

Бобар банка отишла је у ликвидацију крајем новембра 2014. године.

Капитал.ба