IMG_2917

Инспекторско јутро почиње у канцеларији која подсјећа на оне које смо гледали у трилерима. У мноштву докумената, са кафом у једној, а доказима за разне криминалистичке радње, у другој руци, почиње сваки дан Борјане Петијевић, двадесетосмогодишње инспекторке.

У Центру јавне безбједности Требиње је четири године, у Одјељењу за ПДЗ и криминалистичку технику. Прије доласка у требињски центар, радила је у бањалчкој полицији на крвним деликтима.

У требињском центру већину запослених чине мушкарци, али Борјани то не ствара проблем - посао обавља на најбољи начин.

Учествовала је у Бањалуци на недавно одржаној „Полицијади“ и са пет колегиница организовала је одбојкашки тим и иако повријеђена, потрудила се да оствари добре резултате.

Нажалост имам повреду леђа. Међутим, уз лијекове сам успјела да одем на утакмицу. Тамо сам повриједила и ногу, ето, када нешто крене... На своју одговорност одлучила сам наставити даље, да би освојили бодове за наш центар. Наравно, све дјевојке из требињског центра су заједно дале свој допринос али ми смо били једина екипа која није имала замјену, а да сам одустала након повреда сигурно бисмо биле дискфаликоване. ЦЈБ Требиње са укупним бројем бодова освојио је друго мјесто, што је заиста велики успјех и због тога смо сви презадовољни“, истакла је Петијевић.

Њен атрактиван изглед често пута завара оне са друге стране закона. Тако да се за њен рад у полицији веже много анегдота. Један занимљив догађај десио се недавно.

„У једној од акција требињске полиције једно лице је било лишено слободе. Мене као инспектора су позвали да га испитам. Када сам ушла у канцеларију он је питао колеге: „У реду што сте мене ухапсили, али шта вам је она урадила, невјерујући да сам инспекторка? Има ту још много занимљивих прича, понекад се и насмијем али се трудим максимално да будем професионална и да урадим све да људи престану да мисле на предрасуде“.

Поред посла и каријере коју је рано почела градити, остварена је и као супруга и мајка. Да би била успјешна на оба поља, потребно је много жртве и много труда.

„Најмање осам часова проводим на послу. Наравно, никада не знамо када ћемо бити позвани на посао и шта може искрснути и мимо радног времена. Али једна жена је способна да обави много послова, па тако и ја одговарам сваком задатку. Било да се деси у подне или у поноћ – свеједно је. Овај позив се живи. Код куће имам и дијете, па је одговорност још већа. На сву срећу, наши шефови имају разумјевања за све нас који имамо малу дјецу“.
 

13434245_10206163321673559_1559013028_n

 Са колегама мушкарцима има добру сарадњу

„Са колегама у канцеларији имам један веома складан однос. Наравно, и са свима у центру, али увијек ће постојати предрасуде 'Гдје женско у полицији?'. Ми жене се међусобно дружимо и подржавамо. Било би добро да нас је више, али ево -  ни овако нам није лоше, јер битно је да радимо посао који заиста волимо“.

Тимски рад у овом захтјевном послу је од изузетне важности. „Када радимо, радимо у тиму, oслањамо се једни на друге и то нам олакшава много“.

Све циљеве које је себи поставила ова инспекторка је и остварила.

„Прво сам размишљала о томе да постанем полицајац, али сам се опредијелила, ипак за факултет. Није ми било битно шта ћу радити, само да будем припадник Министарства унутрашњих послова Републике Српске и пресрећна сам што ми се та жеља остварила. Врло брзо сам се и удала и родила сам дијете. За сада не бих могла ништа друго пожељети“.

Задовољна је што је и дио Центра јавне безбједности Требиње, јер се у нашем граду и удала.

„За мене лично, у нашем центру за сада све фунционише у најбољем реду, али бих, искрено вољела да на радним мјестима има више припадница љепшег пола. Надам се да ће се и то ускоро и промјенити“, закључила је Борјана Петијевић.

Сунчица Пешић