Брегзит је заправо био „димна завјеса“?

765-430-60b02824e2cd9d73e8c592076dd87c73

Референдум о изласку Велике Британије из ЕУ је требало да буде начин за скретање пажње са извештаја сер Џона Чилкота о учешћу Лондона у инвазији на Ирак.

Те информације су пронађене у електронској пошти коју су разменили бивши британски шеф дипломатије Џек Стро и некадашњи амерички државни секретар Колин Пауел.

Они су обавили преписку, до које је дошао Интерсепт, 4. јула, два дана пре објављивања Чилкотовог извештаја и 20 пре референдума у Великој Британији.

„Сврха гласања о Брезгиту је да се обори средњорочна пажња са Чилкота, пошто она неће престати оног дана када се објави, с обзиром на то да је његов извештај веома непријатан“, наводно пише у мејлу.

Пауел је упутио одговор Строу, у ком је навео да све што је Чилкот навео у извештају није изазвало већи ефекат у америчкој јавности, као и да осећа да се неће направити „већа галама“ и да ће све то полако престати да буде занимљиво.

„Да, Чилкотов извештај је већ заборављен и овде… Било је непријатности тог дана, а скоро комплетан фокус је био на Тонију Блеру. Било је неких ствари… Породице страдалих војника су покушале да прогурају судски процес против Тонија, али тешко да ће се то остварити“, истакао је Стро.

Пауел је додао да је разменио мишљења са бившим замеником државног секретара Ричардом Армитејџом и својом наследницом Кондолизом Рајс и да они деле Строово мишљење.

Ипак, они се нису сагласили у једној ситуацији, по питању друге резолуције Уједињених нација за време ратних акција у Ираку.

Велика дебата се водила тада у британском парламенту, а све је завршено оставком шефа дипломатије Робина Кука. За разлику од Строа, који верује да би друга резолуција зауставила инвазију, Пауел је рекао да не може да каже да ли је сагласан или неиј, али и да сумња.

Седам година, десет милиона фунти, 2,6 милиона речи, било је потребно да би се добио одговор да ли је Британија требало да учествује у инвазији на Ирак.

У извештају комисије са сер Џоном Чилкотом на челу дошло се до закључка да је тадашњи премијер Тони Блер ту одлуку донео без озбиљних разлога.

Чилкот је закључио да је Велика Британија одлучила да се укључи у инвазију пре него што су исцрпљене све опције за мирно решавање проблема, као и да војна акција није била последње решење.

Такође, додаје се да у марту 2003. године, када је инвазија започета, није било непосредне претње од ирачког диктатора Садама Хусеина.

Б92