Брзо запослење немогућа мисија

352982_1

БАЊАЛУКА │ Ако се данас пријавите на биро, шанса да у првој години добијете радно мјесто мања је од 20 одсто.Показала је то најновија анкета о радној снази рађена на 10.598 домаћинстава у БиХ, према којој је око 82 одсто незапослених тражило посао дуже од 12 мјесеци, што је, како истичу њени аутори, посљедица послијератног стања и транзиције економије у нашој земљи.

Анкета, коју је радила Агенција за статистику БиХ, показала је да је преосталих 18 процената испитаника радно мјесто добило са мање од годину чекања.

Судећи по графици коју је презентовала Агенција, на запослење се најчешће чека између двије и пет година, а слиједи армија оних који су до добијања радног мјеста на бироу провели 61 мјесец или више.

Из Завода за запошљавање РС истичу да просјечна дужина чекања на посао зависи од степена стручне спреме, занимања лица и потребе за одређеним занимањем од стране послодавца.

Како истичу, када је ријеч о седмом степену стручне спреме (ВСС), на посао најдуже чекају професори филозофије и социологије, професори географије, дипломирани новинари, библиотекари и инжењери менаџмента.

„У оквиру четвртог степена стручне спреме најдуже на посао чекају металурзи и минералози са просјечном дужином чекања око шест година, затим хемијски техничари – пет година, те финансијски радници и економски техничари – четири године и осам мјесеци“, наводи Ведрана Милинковић, виши стручни сарадник за информисање и односе са јавношћу у Заводу за запошљавање РС.

Према њеним ријечима, када је ријеч о трећем степену стручне спреме, најспорије се запошљавају такође металурзи и минералози, са просјечном дужином чекања око седам година.

Студентски лидери сматрају ове податке забрињавајућим, те истичу да је потребно предузети одређене кораке како би млади људи по завршетку школовања лакше долазили до извора прихода било у БиХ или иностранству.

„Ми смо говорили о томе да се током комплетног студирања уведе пракса за студенте, како би били оспособљени за рад одмах по завршетку факултета. То би довело до укидања приправничког стажа, поготово за техничке факултете. Постоји доста фирми из иностранства које нуде посао нашим студентима, али траже три-четири године искуства“, казао је Боривој Обрадовић, предсједник Уније студената РС.

Како је додао, увођењем практичне наставе и укидањем приправничког стажа смањио би се степен незапослености младих људи.Руководиоци удружења незапослених нису задовољни ефикасношћу завода и служби за запошљавање у БиХ.

„Биро постоји само ради администрације и ни за шта више.То је ваљда свакоме јасно. Још нико није почео да размишља о економији у БиХ. Ми не знамо шта нам се препоручује, чиме да почнемо да се бавимо како бисмо преживјели. Зато тражимо и преклињемо да се нешто уради, да имамо од чега да живимо“, поручио је Славко Чамбер, предсједник Удружења незапослених Бањалука.

Иначе, према посљедњим доступним подацима, посао у БиХ тражи више од 537.000 грађана.

Независне