Четрнаест година од убиства Ђинђића

БЕОГРАД l Данас се навршава 14 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића.

Ђинћић је убијен на улазу у зграду Владе Србије. Непосредни починиоци из редова криминалног „земунског клана“ и Јединице за специјалне операције су осуђени, а питање политичке позадине убиства до данас није разјашњено.

На Ђинђића је извршен атентат у 12.25 часова када је задобио простелну рану грудног коша и стомака, а повредама је подлегао у 13.30 часова у Ургентном центру у Београду.

Неколико часова од убиства у Србији је уведено ванредно стање и проглашена тродневна жалост.

Као извршиоци одмах су осумњичени припадници „земунског клана“, а то је образложено чињеницом да је планирано да се тог дана, када је Ђинђић убијен, како је Влада касније саопштила, потпише налог за хапшење једног броја припадника те криминалне групе.

За вријеме ванредног стања, које је трајало до 22. априла, у полицијској акцији „Сабља“ ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих војних официра, носилаца правосудних функција и естрадних звијезда, а неки од њих су провели одређено вријеме у притвору.

Осумњичени као главни у организовању убиства Ђинђића били су некадашњи командант распуштене ЈСО Милорад Улемек Легија, и припадници „земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум. Кум и Шиптар убијени су 27. марта у покушају полиције да их ухапси.

У полицијској акцији „Сабља“ ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана.

У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду. Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог, наведено је и да је то политичко убиство, да је уперено против државе, да су у њему учествовали криминализовани дио ЈСО и банда Душана Спасојевића.

Ђинђић је био једна од кључних личности промјена у Србији 2000. године и вођа опозиције ДОС, када је, послије масовних протеста 5. октобра због покрадених избора смијењен Слободан Милошевић.

Ђинђић је потом постао премијер, а његова влада, која је формирана 25. јануара 2001. године, започела је амбициозне реформе, социјалне и економске, а послије много година затегнутих односа успостављене су добре релације са западним земљама, нарочито са САД.

Његова влада залагала се за сарадњу са Хашким трибуналом, а за њеног мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима и Слободан Милошевић.

На чело Демократске странке Ђинђић је дошао почетком 1994. године и на тој је позицији остао до смрти.

Амерички „Тајм“ уврстио је 1999. године Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Шамцу. Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примијећен међу младим дисидентима.

Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој, о теми „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Ментор му је био један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. вијека Јирген Хабермас.

Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је започео политичку каријеру.

Ђинђић је добитник угледне њемачке награде „Бамби“ за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације „Полак“ за допринос развоју демократије у Србији.

Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дјела. Активно се бавио и политичком публицистиком.

Ђинђић је сахрањен 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. У погребној поворци која се кретала улицама Београда било је више стотина хиљада грађана. Међу њима је било и 70 страних државних делегација.

РТРС