Читање позоришта: ДРАМАТУРГИЈА КОНСТАНТИНА КОСТЈЕНКА

Савремени руски драмски писац, Константин Костјенко (Григориј Заславскиј Константин Костенко), поред Николаја Кољаде, један је од ретких драматурга који потичу из провинције а цењени су и присутни на престоничким позоришним сценама. Али не само у Москви, него и у другим руским градовима, као и у Европи.

Рођен је 1966. године, у Хабаровску (град се налази на далеком истоку Русије, на десној обали реке Амур, у Средњеамурској низији. Хабаровск је удаљен 30 km од границе са Кином, а 8.533 km источно од Москве), где и даље живи. Самоуки писац. Први комад је написао са 19 година. Од тада пише непрестано. Већ почетком 90-их година ХХ века скренуо је на себе пажњу својим комадом „Дијагноза: Срећан рођендан“, али је потпуну афирмацију стекао у првој деценији 21. века, бројним наградама које је освојио за своје радио драме и позоришне комаде. Његова радио драма „Живот Јерофејева“ освојила је прву награду на „Евразија Евровизије“, 2004. године, а комад „Клаустрофобија“ добио је награду на фестивалу који Николај Кољада организује за младе писце, а потом је и изведена у Јекатеринбургу. Већ 2005. године, „Клаустрофобија“ је постовањерна у позоришту Стефана Јарача у Лођу (Пољска). 2006. године, комад „Свиња“ постављен је у драмском позоришту Враца (Бугарска). До сада најуспешнији је његов комад „Хитлер и Хитлер“, који је 2007. године инсцениран у позоришту „Атеље 212“ у Београду (Србија), а 2008. године у Камерном театру Каунас (Литванија). Овај комад је добио низ награда на конкурсима у региону, као и на међународним позоришним фестивалима.

Али су награђивани и други његови комади. 2002. години, посебна награда у конкуренцији модерне драме у Новосибирску, за комад „8. Међународни дан Бетовена у СССР-у уочи нуклеарног рата“; 2003. године, треће место у конкуренцији писаца „Евроазија“ (Екатеринбург) за комад „Клаустрофобија“; 2004. године, прво место у конкуренцији писаца „Евроазија“ за комад „Радио“; 2005. године, треће место у конкуренцији писаца „Евроазија“ за комад „Хитлер и Хитлер“; 2005. године, комад“Хитлер и Хитлер“ проглашен је за победника у сверуској конкуренцији савремених драмских писаца (Москва); 2006. године, специјална награда на такмичењу драмских писаца „Евроазија“ за комични комад „Скечеви и монолози.“

Његова најизвођенија и најнаграђиванија драма је „Хитлер и Хитлер“. Овај комад има само два лика који су истовремено присутни на сцени. Један је са сигурношћу лик Хитлера, а други је неко од људи из области услуга (кројач, кувар, и слично). Ова друга особа присутна је скоро без речи. Само слуша о неком апсолутном смећу из уста исфантазираног Хитлера. Али тај комад је о важној и данас теми рођења диктатора, тиранина и спремности грађана или малограђана да га прихвате као диктатора и тиранина, и слично. Чак и својеврсном задовољству чињеницом да је коначно дошао човек који је спреман да реши све наше проблеме.

Његове комаде одликује, пре свега, иронија, чак гротескност. Врло често су засноване на познатим личностима, па и догађајима, а понекад су и персифлаже познатих комада из руске, али и светске књижевне традиције. Поступак који је примењивао и Шекспир, преузимајући сижеје од других писаца, мање знаних и данас непознатих. Костјенко ради супротно – корисисти позната имена и теме, стављајући их у нове контексте. Тако они постају његови драмски јунаци, који, врло често, осим имена, и почетне стимулације, немају много заједничког са стварним историјским личностима. Костјенко је маштовит, духовит, наравно. Писац у пуном замаху.

Руске и светске позорнице све више освајају и његови нови драмски текстови: „Џез“ (2011), „Домовина“ (2011), „Сатори“ (2011), „Баскервил-хол, пас, тачка“ (2012), „Брежњевљева смрт“ (2013), „Три стадијума дубоког хипнотичког сна“ (2013), „Пажња! Ово је иронија, која повремено прелази у сарказам“ , фантастична повест за позориште (2014), „Техничка неисправност“, комад у два чина (2015),  „Нестали велосипедист (задатак из математике)“ (2016) и „Леонардов принцип“ (2016).

Константин Костјенко пише и прозу, објавио је више романа и књига прича.

Зоран Ђерић