Црногорски Том Сојер: Побјегао да ‘нађе мир’

djeca

БАР l Целодневна потрага за десетогодишњим дечаком Николајем Палицином из барског насеља Зелени појас имала је срећан крај. Приметиле су га комшије у касним вечерњим сатима, након што су га сатима тражили родитељи, породица и полиција.

Николај се у понедјељак после наставе коју похађа у шушањској школи „Анто Ђедовић“ није вратио кући, па су родитељи прво контактирали његове другове, затим обишли школу и сва места где обично дечак борави и шета: шушањ и цео Зелени појас.

Како га нису нашли до поподневних сати, нестанак су пријавили полицији, претражили комплетну обалу од Црвене плаже до Тополице, а у вечерњим сатима, након што је пао мрак, обавестили локалне медије Радио Бар и Бар Инфо да помогну у потрази.

Николај је миран и веома интелигентан дечак, свира хармонику, и није склон ексцесима и било каквом насилничком понашању, па је брига родитеља и његових четворо браће и сестара била тим већа.

Потрага за дечаком се завршила на најбољи могући начин, приметиле су га нешто после 20 сати комшије у углу дворишта куће где је био одложен стари намештај, и где је намеравао да преспава.

Разговор са малим бегунцем је открио родитељима веома занимљиве ствари. Николај, наиме, није долазио у школу пуне две недеље. Одлазио је од куће обучен у школску униформу, спакованих књига и сендвича, и враћао се у уобичајено време, али у учионицу није улазио.

Како је рекао родитељима, попустио је у школи, није више низао петице и „било му је без везе да више иде“, па је направио три склоништа у шумици и шипражју близу школе, и ту боравио док су његови другари били на часу.

Пошто је све занимало шта је радио за време киша, којих је било у протеклих 14 дана, Николај је објаснио како је од дасака направио надстрешницу у једном од склоништа, „оном за кишне дане“, следећи упутства из енциклопедија које је читао.

Себи је направио и одмориште, носио је књиге које су га интересовале, храну и воду, а имао је увид у то кад његови вршњаци завршавају час, не би ли се на време вратио кући. Како каже, уживао је у тишини, птицама које су цвркутале, мравима, корњачама…

А јуче је једноставно, заспао. Кад се пробудио, видео је да је време за долазак кући одавно прошло, па се забринуо како ће родитељи реаговати. Одлучио је да се, кад падне вече, сакрије у завученом ћошку дворишта, преспава на старом кревету и појави ујутру кад „маму и тату прође љутина“.

Његов отац Алексеј је касно синоћ са нескривеном срећом и у сузама јављао локалним медијима да обуставе потрагу, јер се дечак вратио кући. Данас истиче како је „најважније да се све добро завршило“.

Како каже, данас ће разговарати унутар породице са њим како би видели да није са неким од дечака у школи имао проблема, са њим ће радити и психолог, међутим, „само нам је битно што је стигао кући жив и здрав“.

„Једино ме чуди зашто нас нико из школе није назвао кад су видели да дечака нема две недјеље на настави. Рекли су да нису имали број телефона, а моје двоје старије деце је похађало ту школу. Али, не замерам, дешава се. Морам да истакнем брзо и професионално реаговање полиције, и барске медије који су нам изашли у сусрет, схвативши нашу драму и панику. Николај ће сада неколико дана са сестром и браћом проводити време, без икакве вике, трзавица или било чега сличног, и уз разговор све ће доћи на своје, уверен сам“, закључује отац дечака који је јуче узбунио Бар.

Б 92.нет/информер.рс