Давор Штефанек испунио мајци обећање

11140-davorzlato-001-e1471383045514

СУБОТИЦА I Када је пре нешто више од две недеље одлазио у Рио, Давор Штефанек је на „Олимпијској чесми“ на шеталишту у Суботици показао место где ће бити уписано његово име. И био је у праву. Златним словима његово име биће уписано међу Суботичане, освајаче олимпијских одличја.

„Обећао ми је медаљу и своје обећање је испунио. Никада мајку није слагао па ни овога пута. Срце ће ми искочити“, у даху, не кријући сузе радоснице, непосредно после синовљеве сјајне победе, каже Ђенђи Штефанек.

„Не могу да будем скромна, очекивала сам медаљу. Веровао је у себе и ми смо веровали у њега. Већ када се пласирао у финале и освојио прву медаљу за Србију, он је за нас био победник, а злато нас је све обасјало“.

У дому породице Штефанек у Суботици синоћ се окупило велиики број људи, породица, пријатељи, клупски другови… Смењивале су се овације, песма, вијорила се тробојка… А онда вриска. После 32 године у Србију је стигла медаља. И то најсјајнија.

„Давореееееее“, загрмело је из више од 30 грла у дворишту дома у улици 27. масрта.

Сам меч најозбиљније, готово без даха посматрали су отац Дамир и старији брат Данијел, такође рвачи. Даворови учитељи са поносом кажу да их је ученик надмашио.

„Када смо се чули пре меча, рекао ми је да ће ово бити кланица. Само сам му рекао, сине гледај да ти будеш месар. И послушао ме је“, додаје отац Дамир.

„Он све што обећа он и уради. Још као дечак је говорио да ће доћи до овог трона и то је и испунио и то само захваљујући својим радом и трудом. Пре самог такмичења имао је проблема са леђима али је стиснуо зубе и обрадовао нас и целу Србију“.

Вечерње новости