Деценијама трага за ујаком: Момчилу се губи траг у Америци

ИРОНИЈА судбине бегунца од рата – то је, у најкраћем, мистерија Момчила Јанковића (рођеног 1921. у Прањанима, под Равном гором), нетрагом несталог у Америци после Другог светског рата. За судбином Момчила, свог рођеног ујака, Ненад Влашковић (60), из Горњег Милановца, уз помоћ српских емиграната и америчких званичника трага деценијама узалуд.

Емигранти који су се скрасили у Перуу сведоче да је Момчило са Савезничком војном мисијом одлетео из Босне у Бари у Италији, па затим у САД. Један од њих, Миливоје Радовић, упорно га је тражио кроз акцију звану на шпанском „Ironia del destino“ (Иронија судбине).

– Момчилова иронија је у томе што у рату није учествовао, а судбина га је одвела са војном мисијом. У мобилизацијама за четничку војску, стално га је замењивао отац Боривоје. Кад то више није могло, Момчило је 1944. као цивил распоређен за магационера болнице Војне мисије у Прањанима, али је носио савезничку униформу. Те године је, у супертајној операцији „Халијард“ (Једро), са Галовића пољане код Прањана авионима евакуисано 500 оборених савезничких пилота. Дража Михаиловић и четници 1945. крећу у Босну. Очевици, четници из Прањана, који су се враћали из Босне у Србију, сведоче да је Момчило остао са Војном мисијом. Они, а међу њима и познаник Раилић, зову га да се врати с њима, али им Жак Митрани, лекар Савезничке мисије на Равној гори, одговара: „Момчило је као наше дете, иде с нама!“ А Момчило им је казао: „Поздравите ми све код куће, јавите да сам одлетео с њима.“ Тај растанак десио се на ливадском аеродрому Пољанићи, у Босни. Одатле су одлетели последњи савезнички авиони са војном мисијом у Бари. Митрани га је, сведоче сви, од почетка волео као вредног момка. Савезницима је било забрањено да евакуишу Србе. Момчила су повели. И четник повратник из Босне Старчевић потврђује да је 5. маја 1945. Момчила видео у Босни са Савезничком мисијом, пред саму евакуацију авионима у Италију и даље – прича Ненад Влашковић.

ДУГОВЕЧНИ

„ЛОЗА“ Влашковића чувена је по дуговечности. Још у Прањанима живе Олга (94) и Борка (92), Момчилове рођене сестре. Он би ове године славио 96. рођендан… Можда је и жив?

Судбина већине учесника „Халијарда“, спасених пилота и Срба одређених да и 1945. буду уз Савезничку мисију, сада је позната, али Момчило као да је у (америчку) земљу пропао.

– Не би се он тек тако одрекао фамилије, завичаја… Шта ли је било с њим? – наставља Ненад. – Александар Радичевић, председник Удружења преживелих четника у Вашингтону, имао је фотографију на којој се види, и пише, да на Божић 1945. Енглези пеку прасе у Момчилову част. Емигранти сведоче да је с њима на слици и Жак Митрани.

АМБАСАДА

– МОЈ деда, ујаков отац Боривоје, за живота је често ишао у Амбасаду САД у Београду, али ни то није помогло да се истини о Момчилу уђе у траг. Ангажовао се за то и Ник Лалић, родом Србин, који је као амерички пилот у „Халијарду“ са Галовића пољане враћао своје оборене колеге, а као ратни ветеран долазио под Равну гору, али ништа – додаје Ненад.

СТИЗАЛА ПИСМА

– У ПРАЊАНЕ су 1946. стизала Момчилова авионска писма фамилији, али их је пред сведоцима спалила Озна. Причало се кришом да их је слао из САД. Момчилов рукопис на ковертама познала је његова девојка, која их је случајно угледала, али није смела да их отвара. Трагајући, добијали смо писма из Америке и Перуа. По њима знамо да је ујак прелетео Атлантик са војном мисијом. Шта ли се с њим десило после оних његових писама из 1946? – питају се Ненад и фамилија.

Вечерње новости