Дијаспора до пет пута јача од инвеститора

novac

САРАЈЕВО | Лични трансфери из иностранства годинама уназад вишеструко надмашују директне стране инвестиције, али је занимљиво да се дијаспора веома ријетко одлучује на покретање бизниса у завичају.

Подаци Централне банке БиХ, која евиденцију о трансферима новца из иностранства води од 1998. године, показују да су гастарбајтери породицама и пријатељима у БиХ од тада послали око 35 милијарди КМ. Највише новца стигло је 2007, када је уплаћено 2,770 милијарди, а најмање пет година раније – 1,966 милијарди КМ.

Износи страних инвестиција, које власти стављају високо на љествицу мјера за подстицање економског развоја, истовремено су у просјеку били мањи од личних трансфера три до пет пута.

Највише страних директних инвестиција у БиХ је стигло 2007. и 2008. године, када је уложено 2,599 милијарди, односно 1,337 милијарди КМ. То су једине двије у посљедњих десет година у којима су страна улагања мјерена износима у милијардама.

Иако дијаспора има огроман потенцијал, наши исељеници, међутим, врло ријетко покушавају покренути бизнис у завичају. Проблема је много, а неки од највећих су политичка и правна несигурност, мањак повјерења у институције, страх од корупције и лоша инфраструктура и пословна клима.

Потпредсједник Привредне коморе РС Михајло Видић каже да је очигледно да још није стечено повјерење дијаспоре да инвестира у БиХ, али и да са собом доведу инвеститоре који не вуку коријене са овог подручја.

„Највећи проблеми који тјерају потенцијалне инвеститоре су правна и политичка нестабилност, високи фискални и парафискални намети, компликоване процедуре при прибављању документације и високе каматне стопе на кредите привреди“, каже Видић и наглашава да морамо створити потпуну правну сигурност да инвеститори не би били изложени разним врстама притисака.

Економски аналитичар Горан Радивојац сматра да су ограничене могућности наших исељеника за улагање, јер имају све мање новца с обзиром на то да су им примања далеко мања од некадашњих.

„БиХ је позната као земља која живи од дијаспоре и без тих дознака практично не бисмо могли функционисати. Огромна већина њих зарађује у просјеку око 2.000 евра, од чега издржавају породице и немају простора за инвестирање“, каже Радивојац.

Према процјенама Свјетског савеза дијаспоре БиХ широм свијета живи више од 1,3 милиона људи поријеклом из БиХ. Највише их је у Њемачкој (око 180.000), САД (145.000), Аустрији (90.000), шведској (54.000), Турској (45.000), швајцарској (40.000), Аустралији (35.000) и Канади (30.000).

Лични трансфери и директна страна улагања (милиона КМ)
Лични трансфери Директне стране инвестиције

2015.* 1.730 390
2014. 2.275 739,29
2013. 2.145 445,92
2012. 2.093 600,43
2011. 2.008 698,22
2010. 1.984 600,43
2009. 2.010 352,04
2008. 2.522 1.337
2007. 2.770 2.599
2006. 2.468 422,46
Глас Српске