Додик: Циљ да се дође до истине о Сребреници

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да му је намјера да се дође до истине и да у Извјештај о Сребреници буде укључено страдање Срба, а не да буде умањен злочин који се десио над бошњачким народом.

Додик је истакао да Република Српска као држава онако како је потврђена међународним Дејтонским споразумом, има право, а још више обавезу да се бави догађајима од почетка кризе и распада Југославије, као и свим ратним догађајима у БиХ у периоду 1992. до 1995. године, те да је то трајна обавеза свих институција Републике, а Народна скупштина је њен највиши орган.

„Свих послијератних година одржаван је и наметан стереотип о „српским злочинима“ и жртвама других. Неограничена и незаконита моћ високих представника, потпомогнута дијелом међународне зајенице, имала је за циљ жигосање српског народа и Републике Српске као геноцидне творевине, да би временом могла бити укинута или барем сведена на празну љуштуру без надлежности и било какве перспективе“, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине.

Он је подсјетио да је реченица која се скоро увијек чује на крају помена српских страдања – за ове злочине још нико није одговарао.

„Страдања Срба и број од 30.000 погинулих припадника српског народа у протеклом рату још чека правду и казну за злочинце. Правде нема ни када суди Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, а још мање када суди наметнути Суд БиХ“, додао је Додик.

Према његовим ријечима, с времена на вријеме појаве се догађаји који увјере да се неправда никада не смије прихватити, те у потребу сталног истраживања и доказивања околности и догађаја за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата.

Додик је нагласио да се теза о „геноциду над муслиманима-Бошњацима“ појавила на почетку сукоба и открила план дјеловања за стварање БиХ као државе по мјери најбројнијег народа, те да о томе постоје бројни документи и да ће поменуту тек неке.

„Ријеч геноцид користи се већ у извјештају каснијег генерала такозване Армије БиХ Сефера Халиловића и Патриотске лиге из фебруара 1992. године, гдје он говори о карактеру будућег рата: да ће рат бити геноцидан, јер је усмјерен против муслимана, односно муслиманског народа и да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ. То се потврђује и у транскриптима са сједнице Предсједништва БиХ с почетка маја 1992. године“, навео је Додик.

Он је додао да Алија Изетбеговић, муслимански ратни лидер, настављајући такву причу, пише писмо свим државницима још у априлу 1993. године.

„Написао је да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата. То је послужило да Савјет безбједности УН прогласи Сребреницу заштићеном зоном, из које су под командом Насера Орића вршени бројни напади и на околна српска насеља уз многобојне српске жртве“, подсјетио је Додик.

Много тога што се догађало прије и послије јулских дана 1995. године у Сребреници, наводи Додик, јасно указује да је тај злочин била договорена трагедија која је довела до сатанизације Срба и остваривања планова неких западних земаља о пребацивању колективне кривице на српски народ.

„Прича о наводном геноциду који су извршили Срби крајем прошлог вијека наставља се и даље. Да подсјетим на срамни покушај Велике Британије која је у јуну 2015. године припремила резолуцију о геноциду у Сребреници са једностраном квалификацијом догађаја у јулу 1995. године. На молбу Србије и Српске, Руска Федерација као стална чланица Савјета безбједности УН, ставила је вето на нечасни британски приједлог и спријечила осуду српског народа“, подсјетио је Додик.

Он је напоменуо да је интересантно да су такозване невладине организације које финансирају стране владе и фондови одмах критиковале тражење вета.

Додик је оцијенио да се из овога види да је циљ противника Републике Српске био да имају извјештај званичних органа којим би онда даље сатанизовали и затирали Републику Српску.

Додик је истакао да је непосредан повод за сазивање данашње посебне сједнице Народне скупштине било уручивање списка са 22.000 имена који је представник удружења „Мајке Сребренице“ Мунира Субашић уручила њемачком државном истражиоцу тужиоцу Клаусу Зорну.

Подсјетио је да је Субашићева, предајући Зорну списак, затражила од њега да провјери да ли се неко са списка налази у Њемачкој да би био испитан, те додала да је списак послат у Америку и да ће бити проширен на све држваве у свијету, да би, како је навела, злочинци били приведени.

Предсједник Српске је додао да је Зорн тада нагласио да „ниједан починилац геноцида у Сребреници који се крије у Њемачкој не би требало да се осјећа сигурним од истраге, привођења и пресуде“.

„Шта рећи послије „оптужнице“ и „пресуде“ коју су већ изрекле „Мајке Сребренице“ људима са списка од 22.000 имена“, упитао је Додик.

Према његовим ријечима, видљиво је да је ријеч о планираној активности, јер су параобавјештајни портали никад распуштеног ратног муслиманског АИД-а већ почели објављивати тај списак.

Он каже да Независни истраживачки центар из Сарајева данас почиње објаву имена са списка који је припремала Комисија за Сребреницу Владе Републике Српске, који су били дио војних формација које су учествовале, како наводе у том центру, у најстрашнијим систематским злочинима на тлу Европе послије Другог свјетског рата.

Тај наводно независни истраживачки центар чак напомиње да у потпуности поштује принцип пресумпције невиности сваког појединца, те имена објављује у интересу истине и јавности, те да је чињеница да овај списак није био никаква тајна, тим прије јер га је саставила Влада Српске, али је, из одговорности према историји, а ради истине и наде у боље сутра, данас његово објављивање важније него икада.

„Када се прочита оваква глупост, јасно је да се ради о острашћеним идиотима, којима се већ досад требало позабавити чувено БиХ правосуђе. Како неко иоле разуман може написати да поштујући претпоставку невиности, објављују списак којим се већ изриче пресуда за геноцид“, додао је Додик.

Он је подсјетио да тај истраживачки центар објављује и текст „академика проф. др Смаила Чекића, под насловом `Комисија за Сребреницу је утврдила учешће више од 25.000 људи у сребреничком геноциду, укључујући и наредбодавце`.

„За себе Чекић каже да је `у планирању, припреми и реализацији наведених истраживања био у својству научника-истраживача, члана и једног од потпредсједника Комисије и члана Радне групе. Чекића је у ту Комисију и Радну групу именовао /тадашњи високи представник у БиХ/ Педи Ешдаун, а тадашња Влада Републике Српске је то морала прихватити“, додао је Додик.

Додик је нагласио да су јулски догађаји у и око Сребренице само потврдили једностраност и пристрасност којом су подлегли многи у свијету, као посљедице невјероватне ратне и послијератне пропаганде добро плаћене парама свјетског исламског фактора.

Предсједник Српске је истакао да су догађаји у Сребреници послужили, прије свега тадашњој администрацији америчког предсједника Била Клинтона да ваздушним нападима и бомбардовањем српских положаја утичу на завршне операције и промјену односа снага на терену. „Баш онако како је Бил Клинтон предлагао Алији Изетбеговићу“, додао је Додик.

Додик је подсјетио да о томе постоји више свједочења муслиманских првака, наводећи примјер Хакије Мехољића, члана ратног предсједништва Сребренице, који је у многим медијима, као и у норвешком филму „Сребреница: издани град“, цитирао ријечи Алије Изетбеговића са састанка у Сарајеву из априла 1993. године, када је Изетбеговић пред више свједока рекао да му „Клинтон нуди да четници уђу у Сребреницу и изврше покољ 5.000 Муслимана, послије чега ће НАТО бомбардовати српске положаје у Босни“.

Предсједник Српске је напоменуо да се и данас говори да за злочине над Србима у и око Сребренице нико није одговарао и да се историја о српским страдањима поновила и у периоду од 1992. до 1995. године.

„Према документима Земаљске комисије за утврђивање злочина ФНРЈ, усташе које су углавном чинили локални муслимани су у сребреничком срезу у периоду од 1941. до 1945. године убиле 1.076 одраслих, 546 жена, 210 стараца и 430 дјеце, што укупно износи 2.262 жртве. Осим ријетких изузетака све жртве усташког терора били су Срби православни. То значи да је у срезу Сребреница у току Другог свјетског рата убијено више од 2.200 Срба, али ни та цифра није коначна, јер све жртве нису регистроване, а посебно мала дјеца и одојчад која још нису била ни добила име, па их тако и нема на попису жртава“, навео је Додик.

Од укупног броја свих цивилних жртава сребреничког среза у Другом свјетском рату /3.281/, православних Срба који су страдали само од усташа било је око 68 одсто од овог броја, што значи више од двије трећине свих жртава. Из ватреног оружја усташе су, према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина, убили 1.129 жртава, објесили девет, заклали ножем 663, измрцварили разним методама мучења 348, док је 95 жртава умрло касније од посљедица мучења, а 18 их је убијено у логорима.

„Ријетка је појава у нашој историји да нека генерација нашег народа буде изопштена из пресудних историјских збивања, која су често цијелој једној генерацији давала печат или националних хероја или националних издајника. Бреме доношења историјских одлука, повлачење потеза који често бивају кључни за опстанак народа, није нимало лако. Напротив, веома је тешко некада донијети одлуку која је несумњиво у интересу народа, јер увијек су постојали и данас постоје разни притисци са стране који нису нимало безазлени“, истакао је предсједник Српске.

Он је оцијенио да без обзира какви притисци били у питању, интерес народа и Републике увијек мора бити на првом мјесту, изнад свих других интереса и пријетњи.

„Сви ми носимо историјску одговорност за ово вријеме, али и оно протекло и будуће. Некада је историјско бреме тешко, некада плећа народа не могу издржати притиске које донесе стихија историјских неправди, а Срби могу свједочити о појму историјске неправде и уопште о појму неправде према једном народу“, додао је Додик.

Он наглашава да нико од оних који представљају институције Републике Српске не жели да наноси штету неком другом народу или да повриједи било кога.

„Не желим, а увјерен сам да нико од вас, такође, не жели, да нека нова историјска неправда задеси наш народ, обавијена недокучивим велом тајни и обмана од дијела међународне заједнице“, додао је Додик.

Наводећи да истина о страдањима током одбрамбено-отаџбинског рата није једнака за све, нити једнако доступна свима, Додик каже да се под утицајем дијела међународне заједнице истина селективно и на махове појављује, искључиво потенцирајући жртве једног народа и истовремено негирајући и умањујући жртве српског народа.

„Управо ово представља наше највеће противљење раду Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. јула до 19. јула 1995 године, која није сагледала и српске жртве, односно, прећутани су обим и карактер српских страдања у Средњем Подрињу и Сребреници“, рекао је Додик.

Он је навео да Комисија није навела мјесто Осмаче, када је убијен и народни посланик у Скупштини БиХ Горан Зекић, село Међа када је страдало седам Срба, као ни Љубицу Гагић, која је подвргнута несношљивој физичкој тортури, након чега је извршила самоубиство испијањем сирћетне киселине, ни село Ратковићи и засеоке Дучиће, Дворишта, Рачиће и Полимце, гдје је на православни празник Свете Тројице – Духови убијено 18 Срба.

Додик је навео да нису наведени ни Брежане, гдје је убијено 21 лице српске националности, Крњићи, гдје је убијено 19 лица српске националности, ни када је жив запаљен непокретан пензионисани сеоски учитељ Парача Васо.

У Извјештају Комисије нема ни злочина у селу Залазје, када је на православни празник Петровдан, убијено 45 лица српске националности, ни Подравања, када је убијено 40 лица српске националности, ни Скелана, када убијено 57 лица српске националности, када су на мосту на Дрини, пуцали снајперима по цивилима који су покушавали да се спасу, као и на оне који су се покушали спасити пливајући ријеком Дрином, а међу њима петогодишњи Александар Димитријевић и његов дванаестогодишњи брат Радисав те шеснаестогодишњи Мићо Ристић, који се још увијек води као нестало лице.

Предсједник Српске подсјећа да нису наведени ни Загони, када је убијено 14 лица српске националности, ни села Јажестице, гдје је убијено девет лица српске националности, ни Факовићи, гдје је убијено њих 28, а рањено три лица српске националности, ни села Бјеловац, Сикирићи и Лозница, гдје су као таоце са собом одвели Миру Филиповић, која је била рањена, њену малољетну кћерку Ољу, Немању бебу од пет мјесеци, Достану Филиповић, десетогодишњег Брану Вучетића и када је убијено 59 лица српске националности, од којих девет жена и заробљено је троје дјеце и двије жене.

У Извјештају, како је рекао, није наведена ни Кравица, гдје је на православни Божић под командом Насера Орића убијено 51 лице српске националности, од којих седам жена.

„Могли бисмо тако набрајати у недоглед. Укупан број страдалих Срба средњег Подриња је 2.600, а од укупног броја страдалих 266 су жене и дјеца /215 жена и 51 дијете/. Злочине према Србима, Комисија тадашње Владе Републике Српске није ставила у свој Извјештај који је писан по диктату Педија Ешдауна, злочинца који се исказао неколико година прије као инструктор косовских Албанаца у припреми агресије НАТО пакта на Србију 1999. године. О томе постоји видео запис у Хашком трибуналу, као дио онога што су Британци наставили и подношењем резолуције о Сребреници, коју је Руска Федерација спријечила, на чему јој српски народ остаје вјечно захвалан“, каже Додик.

Он истиче да се пратећи рад Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица кроз њихове активности посљедних година дошло до великог броја нових сазнања и доказа чија анализа указује, на великом броју примјера, нетачне конструкције и ставове, као и нетачне и непрецизне податке који су изнесени у извјештају Комисије.

Нетачност података се посебно односи на број жртава у Сребреници. Велики број конкретних примјера показује да су тамо сахрањени они који су погинули у борби, они који нису ни погинули на том подручју, они који нису погинули у наведеном периоду, да има и живих на том списку.

„Желим да истакнем и позитивне елементе рада Комисије који се огледају првенствено кроз достављене информације о локацијама масовних гробница. Овим желимо нагласити опредијељености институција Републике Српске за поштовање владавине права, спремност за суочавање са прошлошћу, те да не стоје иза кршења Међународног хуманитарног права које су починили одређене групе и појединци“, закључио је Додик.

Додик је рекао је да као предсједник Републике има обавезу да стане у одбрану сваког грађанина Српске, а као човјек жели да помогне у невољи свакоме од 22.000 Срба са списка који се односи на Сребреницу.

„Устав Републике Српске обавезује предсједника Републике да обезбиједи заштиту грађана, њихових права и слобода. Република Српска не смије и неће дозволити да било ко испашта због нечијих конструкција и патолошке мржње“, поручио је Додик у Народној скупштини Републике Српске.

Он је истакао да би било разлучено шта је повод свих ових дешавања, а шта узрок, потребно је да се сви врате и мало у прошлост.

„Узрок свих малверзација везаних за Сребреницу је формирање Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, која је формирана одлуком Владе Републике Српске од 15. децембра 2003. године, а под великим, а могу да кажем и неиздрживим и несносним притиском тадашњег високог представника Педија Ешдауна“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, Комисија је поднијела два извјештаја – један је поднесен у јуну 2004. године, а након продужења мандата и други извјештај у октобру 2004. године. Након престанка рада Комисије, који је настао подношењем коначног извјештаја, формирана је Радна група са задатком да реализује њене закључке.

Навео је да је првобитни мандат Радне групе, који је додијелио високи представник, био да провјери сва лица у оквиру Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова /МУП/ која се доводе у везу са догађајима између 10. и 19. јула, а да су поменута у Извјештају Комисије, те додао да је накнадно самостално Радна група проширила мандат на сва лица поменута у документима Комисије, и још додатно употпунила и самосталним прикупљањем докумената.

„Резултат оваквог рада били су прикупљени подаци за 6.018 лица из докумената Комисије, 1.455 лица из докумената које је доставио МУП РС и 25.126 из спискова које је доставило Министарство одбране Републике Српске. Упоредном анализом дошло се до података за укупно 20.150 лица која су у оквиру Војске Републике Српске и јединица МУП-а Српске на различите начине учествовала у догађајима између 10. и 19. јула 1995. године у Сребреници“, каже Додик.

Он је подсјетио да је анализом утврђено да је 892 лица са цјелокупних спискова 2004. године било запослено у институцијама Српске и БиХ.

„Потпуно тенденциозно и без било каквих аргумената Радна група је констатовала број од 20.150 припадника наше војске и МУП-а без било каквих провјера њиховог присуства критичног периода на наведеном подручју, стављајући лица на списак користећи њихове персоналне досијее. С тим у вези, на списку Радне групе се налазе лица која нису била на том подручју у критичном периоду“, рекао је Додик.

Из претходно наведеног, каже предсједник Додик, видљива је намјера наметања колективне одговорности Републици Српској и српском народу, а што није било нити је могло бити у надлежности било какве комисије или радне групе.

Према његовим ријечима, недопустиво је било да се формира нека комисија која би испитивала само злочине над муслиманима, не осврнувши се ни тренутка на српске жртве и масовно страдање Срба и у Сребреници, и у околним селима, али и у цијелом Подрињу.

„Такође, недопустиво је да се таква једна комисија оснива и ради под изузетно великим притиском свјетских моћника сублимираних у личности тадашњег високог представника Ешдауна. Постоје изјаве чланова те комисије, који су у вријеме подношења извјештаја иступали у јавност јасно исказујући незадовољство њеним радом и резултатима рада, која је произвољно интерпретирала догађаје у Сребреници, која се базирала само на истраживање муслиманских жртава, која је потпуно игнорисала страдање Срба, и која је напосљетку манипулисала бројем жртава“, подсјетио је предсједник Српске.

Наглашава да се мора јасно рећи да број страдалих Бошњака у Сребреници изазива дилеме и ствара конфузију.

„У јавности се располаже са неким цифрама са више од 8.000 бошњачких жртава и покушајима да се Бошњацима придода епитет не само највећих, већ јединих страдалника и жртава протеклог рата. Чак је и Хашки трибунал, који је одмах да кажем, много неправде донио српском народу, осуђујући државне и војне представнике Срба несразмјерно и неправедно, у своје двије одлуке дефинисао да се број бошњачких жртава у Сребреници креће од 3.500 до 5.000 /7.000 утврђено у пресуди Крстићу, на коју се позива Комисија/. Овдје желим нагласити да су пристрасни Хашки трибунал и Суд БиХ у поступцима против Срба пресудили укупно 584 године затвора“, рекао је Додик.

Како је претходно констатовано, напомиње Додик, списак несталих Комисије о Сребреници је првенствено настао на основу пријава родбине о несталим лицима /када су посљедњи пут видјели пријављено лице/, што представља само основну улазну информацију.

Из истих разлога, које је навео, могуће је да се на списку Комисије нађу и лица која су страдала прије или послије временског периода из мандата Комисије, од 10. до 19. јула 1995. године, а један од таквих примјера је Зилџић /Сабита/ Када, рођена 1935. године, чији је датум смрти 10. септембар 1992. године, према Матичној књизи умрлих општине Братунац од 20. маја 1999. године, док се у списку Комисије као датум смрти наводи 11. јули 1995. године.

Као примјер лица које је страдало након наведеног периода може да се наведе случај Ибрахимовић /Хамида/ Решид, рођен 1965. године, који се на списку Комисије води као страдао 11. јула 1995. године.

Међутим, информације муслиманске стране откривају да је Ибрахимовић /Хамида/ Решид, рођен у Залужју општина Братунац 1968. године, у јединици од октобра 1995. године погинуо у децембру 1995. године у бригади у Кладњу /линија одбране Трећег моторизованог батаљона С. Пријевор – Брезици/ убијен нехатом од стране другог припадника друге јединице. Иако у различитим базама података ово лице се, као и многа друга, појављује под различитим податком за годину рођења, очигледно је да је ријеч о истом човјеку утолико што се у базама појављује само једно лице са овим идентитетом.

На прелиминарној листи несталих коју је саставила Комисија за Сребреницу налази се и 59 живих. До ових података дошло се поређењем спискова Комисије за Сребреницу и базе ЦИПС-а. Важност овог податка је двојака.

„С једне стране, она нам говори да Комисија о Сребреници очигледно није спровела све потребне радње из мандата како би утврдила тачан број несталих лица, а, с друге стране, ово нам је и показатељ да никад није спроведена адекватна истрага јер да су надлежни и поступајући судско-истражни органи спровели кривичну истрагу на начин да утврде околности страдања свих лица са листе несталих оваква наметнута конструкција не би била могућа“, рекао је Додик.

Додик наводи да посебно наглашава чињенице до којих се дошло према резултатима истраживања Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, по којима се може рећи да је око 50 одсто несталих лица у овим догађајима погинуо у борбама са оружаним снагама Републике Српске.

Према његовим ријечима, дио њих погинуо је у међусобним окршајима усљед панике, обрачунима криминалних група, суицидима, минским пољима.

„У контексту горе наведеног везано за неутврђивање околности страдања кроз кривичне истраге важно је навести један од примјера који показује да је један број припадника њихове 28. дивизије, према изјавама њихових сабораца, виђен да је погинуо у борбама током пробоја, а налазе се на списку Комисије о Сребреници. Важно је знати да тијела одређеног броја лица са овог списка пронађена и у масовним гробницама што је један од доказа да је српска страна вршила асанацију бојишта /прикупљање тијела погинулих са површине/ након завршених ратних операција“, каже је предсједник Српске.

Додик истиче да је управо истраживање вршених асанација један од основних потенцијала у деконструкцији постојеће конструисане слике догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године, а овоме у прилог иде и списак од 593 припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ чија су тијела након рата асанирана на линији пробоја ове војне формације и у рејонима жестоких војних сукоба, а налазе се на списку несталих Комисије о Сребреници.

Он истиче да је са данашњим даном утврђено од Центра за истраживање да је утврђен идентитет 2.805 војника 28. дивизије такозване Армије БиХ од којих је 2.379 сахрањено у Поточарима.

„Такав примјер имамо и након анализе 1.029 припадника бригаде Сућеска гдје је утврђено да се 517 припадника те јединице води на списку страдалих у Поточарима. Што говори да се 50 одсто поппаних односи ја војнике. Иако Комисија о Сребреници није имала мандат да се бави истраживањем злочина почињених над Србима, због откривања пуне истине наглашавамо да се на њеном списку налазе и лица која су учествовала у акцијама такозване АБиХ у којима су почињени неки од најобимнијих злочина над Србима у овој регији. Располажемо са подацима већег броја примјера искључиво на темељу изворне грађе такозване АБиХ, као што је Ибрахимовић Хасан“, наводи Додик.

Као командир јединице „Шаренци“ Ибрахимовић је учесник злочина у Кравици на Божић 7. јануара 1993. године, када су прогнали цјелокупни српски живаљ, а села разрушили, попалили и имовину опљачкали. У овом нападу муслиманских снага убијена је 51 лице српске националности, од чега је седам особа женског пола, рањена су два лице и заробљена су четири лица, од којих је двоје умрло у затвору у Сребреници.

„Наши истражни органи су до сада правосудним органима доставили већи број идентитета лица која се сумњиче за почињене ратне злочине, али због судских поступака који су у току они нису наведени“, додао је Додик.

Он је мишљења да је много и један изгубљени живот. „Искрено жалимо сваку жртву и саосјећамо са њиховим породицама, али се морамо запитати, жали ли ико српске жртве? Жали ли ико дјечака Слободана Стојановића од 12 година којег је мучила, заклала и масакрирала Елфета Весели, а који се вратио у своје двориште само да узме свог пса, свог љубимца? Који се вратио у своје двориште и заувијек ту и остао. Морамо да се запитамо, поштује ли ико бол српских мајки? Или је бол српских мајки мањи и неважнији од бола „Мајки Сребренице“? Никада на ова питања Срби нису добили одговоре, нити очекујемо да ћемо их икада и добити“, рекао је Додик.

Додик је упозирио да двије деценије породице чекају да се отвори најмање 3.300 досијеа убијених српских цивила у Сарајеву и навео да је према званичном попису у десет пријератних општина града Сарајева страдало је 6.270 Срба.

Додик је истакао да породице чекају и да буде истражена тортура у 126 логора у којима је тамновало више од 3.000 стараца, жена, дјеце.

Он је подсјетио да је након формирања Комисије о Сребреници, Савјет министара 2006. године формирао Комисију за истраживање страдања Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих на подручју свих десет пријератних општина града Сарајево.

„Формирање ове комисије вјероватно је био вјешт покушај политичког Сарајева да се на неки начин смире и Срби. Нисмо ни могли бити задовољни, јер је потенцирање бошњачких жртава само продубљивало бол код Срба. То је доносило осјећај да смо народ другог реда, са мањим обимом права, чије жртве су обезвријеђене и безначајне“, истакао је Додик у Народној скупштини.

Како је могуће, каже он, да је у случају Сарајева, гдје се зна да је највише Срба настрадало, формирана Комисија која је требало да испита страдања свих народа, а прије тога у случају Сребренице формирана комисија која је требало да испита само страдање Бошњака.

„Са задатком да расвијетли сарајевске злочине, прије 12 година формирана је комисија. Међутим, перфидна сарајевска политика преиначила јој је тада намјену. Тадашњи предсједавјаући Савјета министара Аднан Терзић, оснивачке акте је мијењао онако како су то жељели његови ментори, па је умјесто убистава Срба, Комисија истраживала чак и материјалну штету, а акценат рада Комисије чак је био на материјалној штети у Сарајеву“, констатовао је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, тој комисији су биле важније порушене зграде него планско убиство српског свата којим је започет рат у БиХ или затирање цијелих српских породица и масовно протјеривање Срба, то није било важно.

Додик је подсјетио да је на рад Комисије за Сарајево потрошено око 300.000 КМ, али се није одмакло даље од почетка.

Услиједила је одлука Уставног суда БиХ, према којој је Влада Федерације, требало да, по узору на Комисију за Сребреницу, успостави Комисију за Сарајево и на увид стави све расположиве доказе о злочинима. Међутим, опет се десило једно велико ништа.

„Казани, стадион Кошево, гробље Лав и бројна друга сарајевска српска стратишта – свједочанства су која не може да избрише вријеме. Нити правосуђе у служби сарајевске чаршије. Ни творци искривљене историје – домаћи и страни, ма колико год да се трудили. И заклињали у лажну сарајевску мултиетичност и демократију, при томе скривајући српске кости у својим двориштима“, рекао је Додик.

Прошле године поднесена је нова иницијатива Савјету министара да се оформи нова комисија која би расвијетлила злочине над Србима у и око Сарајева.

Међутим, тада су бошњачки и хрватски представници у институцијама БиХ одбацили овакву иницијативу тражећи да се опет оформе неке комисије које би истражиле сва страдања свих народа на простору Федерације БиХ и Републике Српске.

„Дакле, када је ријеч о страдању Срба на простору Сарајева, међународна заједница и високи представник нису имали слуха и емпатије да помогну у формирању и раду једне такве комисије, али су итекако имали слуха и емпатије, наравно из злурадих побуда према нама Србима, да изврше огроман притисак на Српску да би се формирала Комисија за Сребреницу“, навео је Додик.

Након што је Комисија о догађајима у и око Сребренице од 10. јула до 19. јула 1995. године завршила свој посао и поднијела извјештај, формирана је посебна Радна група како би реализовала закључке Комисије.

Радна група је сачинила списак од 22.000 Срба /тачније 20.150/, а на том списку се налазе чак и лица која никада нису била на сребреничком подручју, а камоли у описаном временском интервалу. На списку се налазе чак и кувари који нису били у зони ратних дејстава, лица која су у том времену била на одсуству или на лијечењу.

Предсједник Српске је оцијенио да ове чињенице неспорно потврђују да је тај списак сачињен на пречац и са једним циљем – што већи број Срба ставити на списак и означити их као евентуалне злочинце.

„Желим на овоме мјесту још једном истаћи да се жељело Иивјештају дати, поред правног контекста /поменут у два предмета пред Суда БиХ у случају Милорада Трбића и Остоје Станишића/ и посебно негативан, трајан историјски контекст српске кривице“, истакао је Додик.

На списку се налазе и лица која су у каснијим судским процесима правоснажно ослобођена сваке одговорности за догађаје у Сребреници у јулу 1995. године, као што су Пелемиш Момир, Милошевић Марко, Цветковић Александар и други.

Додик је напоменуо да је видљива намјера, ако се сагледа овако тенденциозно скројен списак наметања колективне одговорности Републици Српској и српском народу у цјелини за догађаје у БиХ деведесетих година.

„Они који заговарају и намећу колективну одговорност српском народу, имају за циљ да српски народ поставе у историјском контексту раме уз раме са нацистима из Другог свјетског рата, као што је то скоро рекао Бакир Изетбеговић. Бакир Изетбеговић, чији је отац Алија Изетбеговић био припадник младомуслиманских фашистичких јединица, каже како не зна који је фашизам гори, онај Хитлеров или Милошевићев и Караџићев“, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да професор Сенадин Лавић, предсједник бошњачко-мулиманског „Препорода“ често говори: „Оно што се назива ентитет Ер-Ес, дјело је геноцида. Бошњаци су пред сталном геноцидном пријетњом од првих сусједа“.

„Ако су постојали злочини, те злочине су извршили појединци који морају одговарати за своја недјела. И то се односи на злочине на свим странама. Али, наметати цијелом једном народу омчу око врата због индивидуалних злочина је крајње недопустиво и Република Српска мора бити одлучна у намјери да сачува себе и свој статус“, наглашава Додик.

Он истиче да Влада Републике Српске, након ових аргумената и нашег јасног става у Народној скупштини, мора да повуче спорни извјештај Комисије о догађајима у Сребреници, јер уз списак од 20.150 Срба оклеветаних за наводне злочине, користи као средство притиска на Републику Српску и Полицију Српске, као бедем одбране Српске и српског народа.

„Ако наша генерација политичара, која води Републику Српску све ове године у добром смјеру, на овом историјском испиту закаже и поклекне, заувијек ћемо остати уписани у историји српског народа као они који нису хтјели да стану у одбрану националних интереса. Данас, господо народни посланици, сврставамо се на ову или ону страну у српској историји и наша дужност је да станемо у одбрану интереса Републике Српске“, рекао је Додик.

Он је поновио опредјељење Републике Српске, да се кроз истраживање истине о догађајима у Сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године постигне објективно и истинито тумачење догађаја.

„Само таква истина може представљати и бити у функцији помирења и повјерења да би престале манипулације о догађајима и жртвама. Дајемо нашу подршку да се објективна и свеобухватна истина презентује релевантним домаћим и међународним институцијама и јавности, како би се спријечило даље манипулисање са судбинама свих жртава без обзира на националност и вјерску припадност“, каже Додик.

Предсједник Републике Српске оцјењује да није довољно само истражити страдања од 10. до 19. јула 1995. године у Сребреници а при томе остати нијем пред злочинима у Кравици, када су хорде Насера Орића звјерски убијале цијеле српске породице на велике православне празнике.

„Дакле, потребно је истражити све ратне догађаје у Подрињу од почетка ратних дејстава па све до окончања одбрамбено-отаџбинског рата. Република Српска ће пружити сваку врсту помоћи једној новој, међународној и непристрасној комисији и прихватиће њен извјештај“, рекао је Додик у Народној скупштини Српске.

Додик је навео да Комисија у свом извјештају констатујући дешавања у јулу 1995. године у Сребреници није уврстила чињенице које су већ поменуте, као што је страдање припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ која је имала губитке у људству усљед борби и борбених дејстава са Војском Републике Српске, међусобних борби и обрачуна, појединачних и масовних суицида и пролазака кроз минска поља.

Све ове жртве, навео је Додик, Комисија је сврстала на јединствен списак жртава које је, како су навели, српски агресор елиминисао.

„Дакле, потребно је да се оформи независна комисија која би разлучила све појаве и догађаје у и око Сребренице, која би јасно диференцирала стварне злочине од случајних погибија, самоубистава, погибија у минским пољима или у директним окршајима са Војском Републике Српске“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, сви ови потоњи случајеви, по међународним правилима и обичајима ратовања, не могу се ни под којим случајем свести под термин злочина, јер је ријеч о губицима који се дешавају у току самих ратних дејстава при којима не долази до кршења правила и обичаја ратовања.

Додик је нагласио да Народна скупштина Републике Српске треба да одбаци извјештај Комисије, јер је једностран и нетачан, а послужио је у појединим судским процесима и служио је да се по свијету прича да је Република Српска и сама прихватила одговорност за страдања Бошњака у јулу 1995. године у Сребреници.

Предсједник Српске истакао је да спорни извјештај Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, није релевантан, крајње је селективан, нетачан, неаргументован, тенденциозан, искривљује чињенице, стварајући лажну слику о тим дешавањима.

Додик је констатовао да се списак од 22.000 српских војника не базира на поткријепљеним доказима, већ је састављен произвољно с циљем застрашивања лица са списка, али и цјелокупне јавности у Републици Српској.

Према његовим ријечима, да је на помолу ново ратно хушкање јасно се види и из изјава ратног команданта такозване Армије БиХ у Сребреници и неосуђеног ратног злочинца Насера Орића, који је хвалисаво изјавио „да ће нови рат у БиХ почети много прије него што сви очекују“.

„На ову изјаву треба додати и скоро изговорене ријечи бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изатбеговића који је славодобитно изјавио да ово више није 1992. година, када су Бошњаци били неспремни, и да је ово вријеме када су они у потпуности спремни за било какве сукобе“, рекао је Додик.

Он је истакао да сублимирајући све потоње чињенице, предају списка од 22.000 Срба /20.150/ њемачком тужилаштву и изјаве Орића и Изетбеговића, јасно је да притисци на Републику Српску не јењавају с циљем њеног урушавања и укидања.

„Увјерен сам да као и ја сматрате да Република Српска треба да чува и гради мир и стабилност, угледајући се на рационалну политику Србије, која је постала најјачи фактор стабилности у региону. Али, морамо, исто тако, поручити свима који имају било какве планове против Републике Српске да је Српска спремна да се брани и да не дозволи било какво угрожавање њене безбједности и територије“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је Полиција Републике Српске најјача и најспремнија полицијска структура у БиХ и експресно би реаговала у одбрани грађана и имовине.

„Зато и нападају Полицију, не бирајући ријечи ни начин, користећи сваку прилику за њено угрожавање. Приликом и ранијих изазова и притисака на Републику Српску, а који су били огромни, успјели смо да одбранимо Полицију Српске и опет ћемо је одбранити, јер је Полиција та која је гарант сигурности свих грађана Српске“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, познато је свима да је свих ових година, улога ОХР-а врло често била противправна и навијачка, а када је ријеч о раду Комисије, осим наметања појединих чланова, притисак се огледао у смјењивању начелника Генералштаба Војске Републике Српске генерала Цветка Савића и шефа Секретаријата Владе Републике Српске за односе са Хашким судом и истраживање ратних злочина Дејана Милетића.

Додик је навео и да је високи представник у БиХ Педи Ешдаун тадашњим министрима одбране и унутрашњих послова Републике Српске Миловану Станковићу и Зорану Ђерићу наложио да остваре потпуну сарадњу са Комисијом за Сребреницу.

„Ово је важно истаћи с обзиром да се рад Комисије састојао од сталног прикупљања, обраде и систематизације података од превасходно институција Републике Српске, који су механички спајани без релевантних аргумената и данас добили димензију која није тачна. Најбољи примјер и јесте списак више од 20.000 лица који се сада пласира у сарајевским медијима као списак `злочинаца`“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, имајући у виду репресију високог представника и увидјевши да Комисија неће бити независна у свом раду, предсједник Комисије Марко Арсовић поднио је неопозиву оставку 20. априла 2004. године, а да би била обезбијеђена константна контрола и утицај над њом, у Комисију су ушли два представника ОХР-а, кадар ратног Сарајева Смаил Чекић и Гордон Бејкон.

„Ово су само неке чињенице које доказују тврдњу да је високи представник својим потезима апсолутно стао на страну Бошњака, при томе чинивши све да би српски народ обесправио и Републику Српску довео до ситуације да остане празна љуштура. Не смијемо дозволити никада више да формирање било каквих комисија којима ће једини циљ бити сатанизација српског народа“, поручио је Додик.

Он је нагласио да је таква била Комисија о Сребреници, која се у свом раду ни једног тренутка није бавила српским жртвама у Подрињу, иако је јасно наведено у извјештају да се укупна представа о догађајима у и око Сребренице може добити након сагледавања свих страдања и догађаја од почетка до краја рата.

Додик каже да Комисија, као једно ад хок тијело, није могла имати оперативне и истражне надлежности, а које је сама себи приписала током свог дјеловања.

Предсједник Српске нагласио је да далекосежне посљедице рада и извјештаја Комисије могу бити и у мијењању карактера рата на простору бивше Југославије и бивше СР БиХ, који је био одбрамбено-отаџбински и који је донио опстанак српском народу на вјековним огњиштима.

„Мијењање карактера рата значило би означавање Срба као агресора, који су жељели извршењем ратних злочина и етничког чишћења добити државу без других народа. Ми знамо да то није истина и да је Република Српска данас држава Срба, али и свих других грађана који у њој живе“, рекао је Додик.

Он је поновио да Српска не негира злочине над Бошњацима, али да не може истина о Сребреници бити комплетна без информација о страдањима Срба у том истом мјесту.

Додик је истакао да је неспорно утврђено да је Комисија која је сачинила извјештај радила под притиском, што су признали и њени чланови, те је спорна и манипулација бројем настрадалих Бошњака.

„И један човек који страда, без обзира на то које је вјере, јесте превише, али истина мора да се утврди и да се уваже и српске жртве“, рекао је Додик.

И управо из тих разлога, каже предсједник Српске, наглашава се потреба и настојање у којем Српска тражи међународну комисију, са најбољим експертима, који ће сачинити коначан извјештај о Сребреници.

„Да би сви грађани на овим просторима живјели у миру и да би се постигло коначно помирење, Народна скупштина Републике Српске треба да оспори и повуче овај срамни извјештај Комисије о догађајима у и око Сребренице и да захтијева формирање непристрасне, међународне комисије која ће се бавити истраживањем свих догађаја на подручју сребреничке регије у периоду од 1992. до 1995. године“, рекао је Додик.

Предложио је да Народна скупштина Републике Српске захтијева од Владе Републике Српске да повуче извјештај Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године и стави га ван снаге.

„Предлажем и да Народна скупштина Републике Српске у циљу објективног сагледавања догађаја у Сребреници и сребреничкој регији, али и Сарајеву, у периоду 1992-1995. година, а ради јачања повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначног помирења и суживота садашњих и будућих генерација, сугерише формирање независне међународне комисије која би на објективан и непристрасан начин утврдила страдања свих народа на подручју сребреничке регије у периоду од 1992-1995.године“, рекао је Додик.

Он је истакао да би комисије имале рок од годину дана, од дана формирања, да сачине извјештај.

„Намјера ми није да се обрачунавам са неким појединачно или са гурпом људи, али ми јесте да ријешимо ово питање. Позивам народне посланике да усвојимо заједнике закључке“, нагласио је Додик.

Оцијенио је да су „мајке Сребренице“ одавно почеле да буду политички фактор, што се мора јасно рећи.

„Упркос свему, позивам и бошњачку страну да заједно радимо, да се укључе у рад комисије како би заједнички дошли до јединственог извјештаја. Тиме би престало било каква оспоравања“, констатовао је Додик.

Он је поновио да Српска жели истину за све жртве свих злочина који су се десили у протеклом рату.

„Република Српска никада није, нити ће оспоравати злочине које су учинили поједини Срби, али јасно данас, можда јасније него икада поручујемо да желимо да се истинито и непристрасно утврди истина о страдању свих народа, а тако и српскога народа“, поручио је Додик.

Он истиче да ће Република Српска подржати формирање нове, међународне и непристрасне комисије, која би испитала и истражила све догађаје у и око Сребренице, али од самог почетка до краја одбрамбено-отаџбинског рата и без обзира на националност жртве.

„Зато вас у име народа и Републике Српске, а ради будућих нараштаја и наше државе, позивам да након данашње расправе, одбаците Извјештај спорне Комисије“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, Народна скупштина Републике Српске треба да јасно изрази своје опредјељење и став да се само кроз истраживање пуне истине о догађајима у Сребреничкој регији у периоду 1992-1995. јача међусобно повјерење и елиминишу манипулације о овим догађајима.

Рекли смо и залажемо се, наводи Додик, да се такви резултати презентују релевантним домаћим и међународним институцијама и јавности, како би се спријечило даље манипулисање са судбинама истинских жртава и њихових породица.

Сама Комисија је и у току свога рада констатовала чињенице да је Извјештај сачињен под притиском високог представника за БиХ и са унапријед задатим и одређеним резултатима које је морала постићи.

На списку од укупно 20.150 припадника Војске Републике Српске и МУП-а налазе се лица без било каквих провјера њиховог присуства и евентуалног незаконитог дјеловања критичног периода на наведеном подручју, користећи само њихове персоналне досијее, јер мандат Комисија као ад хоц тијело и није могао имати никакве оперативне и истражне надлежности.

Комисија се није ни бавила страдањем српског народа у подручју Подриња иако је у својим препорукама навела да је укупна представа о догађајима у и око Сребренице могућа само након сагледавања њиховог укупног историјског контекста.

Све ово доприноси манипулацији са Извјештајем Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године и покушајем мијењања карактера рата у БиХ све у функцији слабљења Републике Српске.

Додик подсјећа да од времена римског права постоји изрека – „Ко пристаје на неправду, неправда му није ни учињена“. Док се пристајало на неправду, стварана је искривљена и једнострана историја протеклог рата у БиХ. Прошла су времена Педи Ешдауна и неправног дјеловања ОХР-а, поручио је предсједник Српске.

„Зато данас Република Српска јасно тражи истину о ратним догађајима не само у Сребреници, Сарајеву, већ и на цијелом подручју БиХ. Само тако, уз поштовање свих жртава и утврђивањем појединачне одговорности, могуће је остварити помирење и сарадњу. Ако тога не буде било, онда ће доћи до разлаза и престанка постојања БиХ“, закључио је Додик.

Срна