Дојче веле: Арапи – туристи или будући становници БиХ?

20160827113350_384758

БЕРЛИН │ Број арапских туриста у Босни и Херцеговини из године у годину расте. Неки тврде да је то добро за туризам и свеукупни развој земље, а други су забринути због арапске куповине земљишта, наводи Дојче веле.

Кувајћанин Абдул Меџид у Босни и Херцеговини се осјећа „врло угодно“.

„Дошао сам овдје као туриста. Ово је веома лијепа земља и људи су веома добри.Уживам у босанској клими и босанским планинама, ријекама и језерима“, каже Абдул Меџид.

Бедр Ал-Шемри је из Хаила, града у Саудијској Арабији. За разлику од Абдула Меџида, Ал-Шемри размишља и о куповини земљишта у БиХ. На питање зашто, одговара врло конкретно:

„Погледајте ово зеленило, ове планине које нас окружују. Све ове ријеке, језера… Клима је овдје тако освежавајућа, а у Саудијској Арабији је веома вруће“.

ДВ наводи да су са Абдулом и Бедром разговарали у сарајевском насељу Илиџа гдје су улице, али и централних градских подручја, овог љета преплављене и гостима из арапских земаља.

„Сарајево је и 2016. године главна дестинација арапских туриста у БиХ, гости из арапских земаља уочљивији су од других туриста, њихове жене су одјевене у бурке, илиџанске кафане и ресторани пуни су арапских туриста, а цјеновници и огласи често су штампани и на арапском језику„, наводи ДВ.

Локални бизнис потпуно је прилагођен новој врсти потражње. У кафанама које рачунају на арапске туристе, више нема алкохолних пића, упркос негодовању локалних љубитеља „добре капљице“.

Арапске породице радо се одмарају и на трави илиџанских паркова, гдје се многи и клањају. Локално становништво има подијељена мишљења о арапским туристима. ДВ преноси став једног Сарајлије који каже да „ако босански муслиман не клања на ливади у парку, не видим зашто би то било дозвољено било којем Арапину“.

„Ти људи отварају фирме, али не запошљавају, већ купују оно највриједније што имамо, нашу земљу, гдје граде елитна насеља само за себе, изолована од обичног становништва.Од свега тога ми имамо само краткорочну финансијску корист. Наши властодршци не брину о будућности“, рекао је А.М. који је желио да остане анониман.

Према законима у Босни и Херцеговини, страни држављани могу да купе некретнину у БиХ ако у тој земљи имају регистровану фирму, па су такве фирме у Сарајеву почеле да ничу „као печурке послије кише“.

„Нисмо против Арапа! Драго нам је што туристи долазе, али Арапи су специфични. Доносе паре, али не поштују прописе. У БиХ је све више сиромаштва а за Арапе се праве апартмани, њима се наши општински челници клањају допуштајући им и оно што локалном становништву иначе није дозвољено“, каже неименовани становник Илиџе за ДВ.

Цијене некретнина у БиХ расту, а власници земље у околини Сарајева задовољно трљају руке. Посљедњих дана мјесеца августа велика медијска прашина подигла се око продаје земљишта, наводно у водозаштитној зони на Врелу Босне, популарном сарајевском излетишту и омиљеној арапској дестинацији.

Општина је на тој локацији Кувајћанима продала око 580 квадратних метара земљишта, по цијени од 75 марака по квадратном метру. Како је ријеч о локацији у непосредној близини водозаштитне зоне, одакле се водом снабдијевају становници Сарајева, реаговала су бројна еко-удружења, упозоравајући да би било каква градња на спорној локацији могла довести до нових поремећаја у снабдијевању Сарајева водом.

Земљу у Сарајеву и другим градовима БиХ највише купују Кувајћани, те држављани Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина и Саудијске Арабије. Није требало дуго да прича о Арапима у БиХ добије и политичку димензију, пише ДВ.

Како наводи ДВ, националистички кругови у Републици Српској тврде да је на дјелу својеврсна „исламизација“ Сарајева и Федерације БиХ, указујући на ријечи председника РС Милорада Додика, да је ијреч о „политичком пројекту“ који за циљ има промјену етничке слике БиХ. Арапи су, у међувремену, према незваничним информацијама, почели да купују и земљу у Републици Српској.

У мјесецу јулу 2016. године Кантон Сарајево посјетило је око 45.000 туриста. Од тог броја, највише страних туриста било је из Турске, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Кувајта и Хрватске, наводи ДВ.

ДВ/Независне новине