Двије деценије туге, деценија поноса (ФОТО)

Када туга траје 20 година, бол који је прати је из године у годину све јачи и јачи.

Један удар грома прекинуо је најљепше снове Љубинка Акшама, бисера Омладинске школе Фудбалског клуба „Леотар“. Прекинуо снове и послао га у незаборав.

Али свака, па и најтужнија прича, има свој, ипак, колико толико ведар епилог.

За тај епилог, или је можда исправније наставак фудбалске приче задужени су Љубинкови другови – некадашњи фудбалери Леотара.

Они већ десет година организују турнир који носи Љубинково име, игра се у знак сјећања на њега, и што је најважније, афирмише оне најмлађе фудбалере.

За разлику од бројних протеклих година, овог октобарског викенда и небо се смиловало. Требиње је било умивено у боје михољског љета. Сунчано, ведро, топло…

Овдје нема побједника. Сви су најбољи и сви су побједници“, рече један посјетилац турнира.

И заиста је тако. Спортски аналитичари ће написати да су „Црвена звезда“ и „Зенит“ били најбољи у својим узрасним категоријама.

Све остало, резултатски гледано, је мање важно.

Турнир ће изњедрити неке нове шампионе, лопта ће се и даље котрљати стадионом у Полицама и живјеће сјећање на Љубинка.

И живјеће….

Ратомир Мијановић (Фото: Јован Видаковић)