Џамију у Билећи својом културном баштином сматрају и православци

БИЛЕЋА │ Минарет џамије Хасан-паше Предојевића у Билећи, иначе јединственог типа у османској архитектури опстао је на подручју источне Херцеговине пуних 445 година од изградње упркос бројним ратовима.

Чак и седам и по деценија од паљења и рушења џамије у Другом свјетском рату и даље стоји усправно.

Више је занимљивости везано управо за џамију Хасан-паше Предојевића, како минарет, тако да је својом осим муслимана сматрају и православци, али и чињенице да и сада вакуф џамије остварује симболичне приходе.

Занимљива је ствар да је прошле године Џемал Шкребо бх. студент на постдипломским студијима на Технолошком универзитету Yилдиз у Истанбулу дошао да би извршио премјере џамије и локалитета. Наиме, тема његовог постдипломског студија јесте конзервација и рестаурација џамије Хасан-паше Предојевића у Билећи.

Архитекта Џемал Шкребо би у октобру 2017. године требао завршити пројекат конзервације и рестаурације џамије Хасан-паше Предојевића и захваљујући директору Вакуфске дирекције БиХ Сенаиду Заимовићу путем дирекције ће се аплицирати код Генералне дирекције вакуфа Републике Турске која иначе обнављају турску, османску баштину.

„Ми смо дочекали архитекту Џемала Шкребу прошле године и нисмо знали да ће бити потребно очистити локалитет унутар џамије који је био зарастао липама, смоквама… Фактички било је немогуће ући у локалитет. Обзиром да је он дошао из Добоја само на дан били смо принуђени одмах тражити рјешење. Овђе су комшије православне вјероисповијести одмах прискочиле у помоћ и за пар сати смо то ријешили. Оно што је занимљиво и они, православци ову џамију такођер сматрају својом као дијелом и њихове културне баштине“, прича како је све кренуло Садет ефендија Билалић, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Гацко, којем припада и подручје Билеће.

Иначе, џамију је дао изградити Хасан-паша 1572. године. Према неким казивањима и џамију коју сада познајемо као Цареву џамију или Обрадовића џамију у Билећи, такођер је дао изградити у првобитном облику као малу о чему свједоћи да се она налази у паралели са џамијом Хасан-паше.

Споменик од важности за државу 65 година

Поред џамије која је названа по њему изградио је и каравансарај, изградио је чатрњу и изградио је породично турбе у које су укопани његови ближи рођаци. Интересантно је да су и сада јасно видљиви остаци велике чатрње која је се налазила преко пута самог објекта џамије.

„Вакиф ове џамије и осталих вафука у Билећи је значајан. Хасан-паша је заправо, први познати и највећи вакиф у Билећи. Овђе је некада било 100 дунума вакуфске земље око ове џамије. И она је била у функцији све до Другог свјетског рата. Прије, тачније 1906. године извршена је велика санација и поправка. И према неким хроникама клањане су у њој повремено џуме и био је је један велики теферич у организацији Гајрета који је окупљао и по неколико хиљада људи из Билеће и околних мјеста. У Другом свјетском рату је запаљена, обзиром да је била покривена тесаним каменом кров се урушио и ова џамија више никада није била у плану обнове“, каже ефендија Билалић.

Kасније, 1952. године Завод за заштиту споменика СР БиХ прогласио ју је спомеником културе и да је у заштити државе, да би 2006. године такођер, Kомисија за очување националних споменика БиХ ову џамију ставила на листу националних споменика БиХ“.

Џамија плијени својом љепотом, јер према истраживању професора Махиела Kила, она има тип минарета који је јединствен у османској архитектури. Ради се о споју архитектуре црквених торњева с оближње јадранске обале, одакле су и долазили градитељи (зидари и клесари)

„Према истраживању професора Махиела Kила, великог стручњака за османску архитектуру при УНЕСЦО-у, постојало је 14 џамија овакве архитектуре на подручју источне Херцеговине. Наиме, ту је спој кршћанско-исламске архитектуре, јер су градитељи били клесари с Јадрана, из Дубровника, односно Дубровачке републике, и они су користили те црквене торњеве као примјер такве архитектуре“, каже ефендија Билалић.

Ефендија Билалић наводи како је ријеч о јединственом стилу градње у Османском царству као што се види из препознатљивости четвртасте мунаре. А, иначе, наглашава у том дијелу БиХ имамо неколико џамија које су специфичне по том изгледу обзиром да су градитељи били из Kонавала, односно из Дубровачке републике.

Тренутно су обновљење Сеферагића џамија у Дабрици код Столца, Челебића (Џаферовића или Шурковића) џамија у Доњој Бијењој, и у Kрушевљанима, обје у општини Невесиње и на Планој џамија Ћамила еф. Авдића.

Још двије џамије исте архитектуре треба да се обнове, а то су управо џамија Хасан-паше Предојевића у Билећи и Теларевића џамија у Бијељанима код Фатнице такођер, општина Билећа, као и она на Вакуфу у Невесињу.

Брига о исламу

А, џамија Хасан-паше Предојевића је важна по много чему.

„Сасвим сигурно је вакиф ове џамије како Сафвет-бег Башагић наводи велики и храбри газија. Сам назив у његовој титули гази Хасан-паша говори да је био неустрашив и да је задужио културну баштину Османске државе. Управо кроз скоро 445 година ова џамија и њезини вакуфи су се бринули о исламу овђе кроз те приходе вакуфа и можемо наћи то у доста примјера. И сада када у овом граду. Билећи, је једина Бошњакиња наша нана Фата Јагањац, имамо неке симболичне приходе од ових вакуфа. То довољно говори да вакуфи припадају Богу драгом“, истиче ефендија Билалић.

Kаже како се тешко може везивати обнову те џамије или било које са повратком, јер, истиче ефендија Билалић зна се да повратак треба да прате државне институције, министарства, те да је у повратку најважнија егзистенција повратника и њихове дјеце.

Али, наглашава ефендија Билалић, обнова џамије Хасан-паше Предојевића је битна за културну баштину БиХ и цијелих народа.

„Веома је занимљива биографија вакифа Хасан-паше Предојевића. У том ширем контексту када гледамо муслимане Балкана можемо да схватимо да та трусна подручја као што су била ова, и то да је међу првим билећким муслиманима управо био Хасан-паша Предојевић. Такођер, и то да ће након скоро стотину година велики вал муслимана из приморја, Херцег Новог, Рисана доселити у подручје Требиња Билеће, па и Гацка. Из тог контекста битно је да сачувамо сјећање на ове културне споменике. То је оно, та културна баштина коју можемо понудити Европи“, истакао је ефендија Билалић.

Занимљиво је, каже ефендија Билалић, да су такођер, Хасан-паша, а вјероватно и његов брат Џафер-бег изградили својој мајци православну цркву у Пријевору, као и чатрњу.

Екипа Анадолу Агенцy у пратњи Садета ефендије Билалића, главног имама Меџлиса Исламске заједнице Гацко, којем припада и подручје Билеће боравила је у селу Пријевор удаљеном око четири километра од саме Билеће и у растињу у близини села пронашла остатке цркве која се везује за Хасан-пашу Предојевића.

АА објављује ексклузивне фотографије зида цркве који је сачуван, а на којем се уклесан уз крст налази и полумјесец.

Управо чињеница да је Хасан-паша изградио цркву мајци у Пријевору, свједочи да је он са тих подручја иако се као његово мјесто рођења наводе и Рудине код Билеће, Kлобук код Требиња, па чак и да је из Kрајине.

Хасан-паша од католика купио цркву

„На Хасан-пашу Предојевић наилазимо 1562. године као санџакбега у Филакову. Већ почетком владавине султана Мурата ИИИ бива именован сегединским санџакбегом, да би крајем 1590. године био именован за босанског беглербега. Он је познат у хисторији као освајач Бихаћа. Хасан-паша након освајања Бихаћа 1592. године од преосталих житеља католика Бихаћа је откупио цркву светог Анте Падованског. Оно што је специфично јесте да ће махфили у Фетхији џамији на спрат бити узор свим осталим крајишким џамијама. Наиме, те 1592. године након неуспјелог покушаја освајања Сиска он је успио освојити Бихаћ као и изградити нови град, односно Јени Хисар, данашњу Петрињу, да би наредне године 22. јуна 1593. године или 22 рамазана 1001. хиџретске године повео поход поново за освајање Сиска.

Тада је Хабсбуршка војска на челу са Николом Зринским потукла војску Хасан-паше Предојевића и према сазнањима ту је и сам Хасан-паша погинуо, односно утопио се у ријеци Kупи заједно са осталим санџакбеговима који су били заједно са њим у том војном походу. То су били Мехмед-бег Хрустемпашић, херцеговачки санџакбег, син великог везира Рустемпаше и султаније Михримах, Џафер-бег Предојевић, пакрачки санџакбег и брат Хасан-паше, гази Арнаут Меми-бег, зворнички санџакбег и Рамазан-бег, пожешки санџакбег. Ова битка представља прву побједу уједињене хришћанске средње Европе против Османлија. Овом битком код Сиска завршен је стољетни Османско-хрватски рат који је трајао од 1493. године до 1593. године. Након ове битке Османлије више нису освајале у Хрватској“, каже Садет ефендија Билалић, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Гацко, којем припада и подручје Билеће.

У Меџлису исламске заједнице Гацко прије рата постојало је шест џамија и један месџид. Три су џамије и месџид обновљене у потпуности, у току је обнова још једне џамије. На подручју Билеће су прије рата постојале четири џамије, двије су у потпуности обновљене, једна је у току обнове и има једна џамија која није обновљена од Другог свјетског рата, када је порушена.

Тако су, међу обновљеним џамијама у Гацку, она у Kули Фазлагића, Мехмед-аге Звиздића џамија у самом Гацку, џамија у Kључу и месџид у Церници. У току је обнова џамије у Придворици – Борач, а необновљене су џамија Хасан-бега Хасанбеговиц у Автовцу и џамија у Грачаници.

Kада је у питању Билећа, обновљене су џамије Обрадовића (Царева) џамија у Билећи, џамија имама Ћамил еф. Авдића на Планој. У току је обнова Бајрамовића џамије у Ораховицама, а још је необновљена џамија је Хасан-паше Предојевића у Билећи.

Анадолија