Џиновски кромпир стигао до требињске пијаце

ТРЕБИЊЕ | Требињац Мило Видаковић узгојио је у своме селу Баљивац необично тешке кромпире па је овгодишњи род био троструко већи.

„Дешавале су се родне и сушне године, па памтимо вријеме и када би нам суша десетковала добар дио рода, али и родне године. Овогодишњи род је заиста био незапамћен јер је у једној долини, гђе садим кромпир, под сваком цимом био барем један тежак преко килограм, а било је и до два килограма у једном кромпиру“, каже Мило за „Независне“, који је и познати произвођач меда.

Kада смо га угледали с кромпиром на требињској пијаци, најприје смо помислили да слаже векне хљеба умјесто кромпира, а око њега се народ окупљао у невјерици, подижући кромпир и чудећи се.

Мило их је уредно слагао и вагао, па је за три кромпира вага показала пет килограма, а за седам комада цијелих десет килограма – и тако редом.

Kаже да кромпир није ничим посебно третирао, осим што је у пољопривредној апотеци купио нову сјеменску сорту, такозвану агрију. Испоставило се да јој годи херцеговачка црница, али јој је, додаје Мило, и киша пала баш онда када је требало, јер у његовом селу нити има извора воде, нити било каквог другог система за наводњавање.

„Ријетке су овакве године у моме селу, али и иначе у Херцеговини, па су и приноси на њивама, али и мед у пчелињацима, били рекордни, што се, по казивању старих људи који више памте, дешава једном у неколике деценије“, рекао нам је Мило.

Kаже да је једна засађена долина ове године „дала берићета“ за три наредне, те да је киша која је пала у право вријеме барем удуплала род.

„Судећи по моме памћењу, али и по памћењу оних старијих, дабогда да се оваква година понови за педесет година“, рече нам на крају Мило, али и додаде да је он задовољан и „обичним годинама“, од којих ниједна неће у потпуности издати код вриједног домаћина.

Независне новине