Експеримент о заједништву: Могу ли Немци и избеглице да живе – врата до врата

izbjeglice migrantiБЕРЛИН l У Берлину је стартовао пилот-пројекат где у једној петоспратници, врата до врата, живи шест Немаца и 16 азиланата и за собу с купатилом плаћају месечно 290-420 евра, пише данас таблиод „Билд“, преносећи искуства станара ове зграде са кафићем, капелом, огромном терасом на крову, као и просторима за медитацију и јогу.

„Ја сам новинар и покрећем један магазин на енглеском језику. Побегао сам, јер нисам могао да радим слободно. Тешко је почети нови живот, ако човек нема ништа. Моја највећа жеља је да тај магазин функционише„, рекао је Мухамед (33), који је стигао из Сирије.

Његов сународник Абдулах (22) каже да је у својој земљи студирао информатику и да је лане преко Средоземног мора, побегао, а затим живео у једном иизбегличком логору.

„Разлика је велика. Овде не остајем само у својој соби, већ могу да изађем, разговарам са људима. Могуће је да ћу за годину дана студирати. Моја највећа жеља је универзитетска диплома“, каже Абдулах.

Ајмал (20) из Авганистана каже да се у његовој домовини бори свако за себе, „а овде се, међутим, жели заједништво и циљеви за будућност“.

„Ја желим да играм фудбал у великом клубу и да будем аутомеханичар“, рекао је он.

Када је реч о позитивним примерима, политичар Мартин Пацелт спада у случајеве у којима је Немачка, како пише штампа, „показала срце“, пошто је он у своју кућу у селу Бризену код Франкфута на Одри, где живи са супругом и једним од своје петоро деце, примио двојицу младих из Еритреје и понудио им помоћ и учење језика.

Азиланти у Немачкој су често на мети удара десничара и критичара, а посебно се азиланти са Балкана, где нема политичког прогона, сматрају лажним азилантима. Немачки политичари зато предлажу „ригорозне мере“ како би се смањио број азиланата из југоистоцне Европе.
Почетком ове године су становници Косова у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку, изазвали велике политичке дискусије.

Када је о Србији реч, она је у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, šто значи да су захтеви за азил њених градјана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврдјује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомиšљеника, па тиме ни основних разлога за подношење захтева за азил.
Тањуг