Etnografski muzej Beograd: Izložene gusle iz okoline Trebinja

Povodom Dana Etnografskog muzeja u Beogradu – Ustanove kulture od nacionalnog značaja, krajem septembra otvorena je izložba „Gde svi ćute one govore”, autora Miroslava Mitrovića.

gusle11
BEOGRAD |  Muzej je predstavio javnosti odabrane gusle iz svoje Zbirke narodnih muzičkih instrumenata.
Beograd je na ovu izložbu čekao 110 godina. Naime, nedugo posle svog osnivanja, Etnografski muzej je upriličio izložbu gusala 1904. godine. Pet eksponata sa te izložbe našlo se i u ovoj postavci, a među njima su i gusle koje su u drugoj polovini 19. veka izrađene u okolini Trebinja. Ukupno je predstavljeno oko 50 gusala, od sredine 19. veka do danas.
Izložba je podeljena u pet celina. Prvu celinu čine gusle 19. veka, vreme pravog guslarstva, vreme Vuka i Njegoša, Filipa Višnjića i Tešana Podrugovića.
Druga celina su gusle Prvog svetskog rata. Gusle koje su nošene i vraćene sa Solunskog fronta. U ovom delu izložbe najatraktivnije su gusle koje je izradio vojnik invalid 1917. godine u Bizerti, Tunis, od vojničkog šlema.
Treća celina je period između dva svetska rata, a četvrtu celinu u ovom istorijskom hodu čine gusle od Drugog svetskog rata do danas.
Posebna celina su gusle koje su izuzetno interesantne po posebnom ukrašavanju, neobičnim materijalima ili likovnim tehnikama. Među njima se ponajviše ističu kamene gusle mladog trebinjskog majstora Željka Aleksića.
U sklopu ove izložbe predstavljena je i autorska izložba „Plamen kod ognjišta” majstora izrade gusala Slobodana Benderaća. Slobodan je predstavio 25 gusala koje je u svom višedecenijskom radu izradio.
Njegova izložba je svojevrstan omaž precima.

pored-

Inspirisan precima: Slobodan Benderać

Na crtežu Slobodanove ćerke Tatjane vidi se lik bake Stoje koja je najzaslužnija za Slobodanovu ljubav prema guslama. „Kad sam bio beba uspavljivao me je zvuk gusala. Naime,moj pokojni stric Mirko je bio vrstan guslar i često je guslao dok sam ja bio mali. Tokom rata ostao sam bez njega i još pet stričeva, a moja baba Stoja bez šest sinova. Naša kuća je bila u žalosti. Kada sam navršio 9 godina skučajno sam prespavao kod Koste Benderaća i tu sam pronašao stričeve gusle. Krišom od babe počeo sam da ih popravljam. Kada je to Stoja uočila na njen nagovor počeo sam da guslam. Stričeve gusle su prve koje sam praktično restaurirao.“
Posle toga Slobodan, koga je uvek privlačilo majstorisanje, počeo je da pravi male gusle. Na studijama je upoznao i sina Stevana Nenezića i videvši njegove gusle (koje su takođe izložene) počeo da pravi sve zahtevnije eksponate.
Pored Stoje je i fotografija njenog muža Jakše Benderaća, koji je bio dobrovoljac na Solunskom frontu, borac Topličkog gvozdenog puka, nosilac Karađorđeve zvijezde sa mačevima i drugih odlikovanja.
Iako se penzionisao kao diplomirani pravnik Slobodan Benederać gotovo svakodnevno organizuje radionice na kojima praktičnim primerima pokazuje kako se prave gusle.
Svojom pojavom i smirenošću Slobodan pleni pažnju brojnih domaćih ali i stranih posetilaca koji sa velikim interesovanjem prate šta on rad. Svako od njih ima priliku da makar sa par poteza učestvuje u izradi gusala koje se rade u sklopu konkursa.
Prilikom izrade gusala mora se voditi računa o njihovoj osnovnoj fuknciji, dobrom zvuku, ali i da sobom nose određenu poruku.U sklopu konkursa pravimo gusle koje će biti ukrašene likom Miloša Obilića i Gavrila Principa. Puno toga zajedničkog veže ovu dvojicu naših junaka, od istog datuma, Vidovdana koji ih je proslavio, do uloge glasnika slobode srpskog naroda“, objašnjava Slobodan, a dosadašnje konture gusala nagoveštavaju još jedan izuzetan rad.

IMG_2536-1024x8641111111111111
U vreme naše posete, japanski par turista koji je tog popodneva nastavljao put ka Bugarskoj, nije mogao da se odvoji od gusala, što svedoče i ove fotografije. Iz poštovanja prema njima, Slobodan je zaguslao na instrumentu starom stotinjak godina.
Ova izložba otvorena je do 16. novembra.

aaaa
Za one koji nisu u mogućnosti da fizički posete izložbu. mogu to da urade ovde  virtuelnim putem.

Trifko Ćorović

slobodnahercegovina.com