ЕУРО на рубу пропасти, Њемачка прави кобну грешку

Уколико падне евро, Њемачка ће изгубити око 2.000 милијарди евра, односно сваки Нијемац изгубиће пола своје финансијске имовине.

На велику штету за Њемачку у случају распада еврозоне упозорио је Маркус Крал, финансијски стручњак специјализован за ризични менаџмент и један од покретача иницијативе да Европска унија добије сопствену агенцију за кредитни рејтинг, у ауторском чланку у њемачком недјељнику Фокус.

Крал упозорава да се њемачка политичка и привредна елита “коцкају“ с новцем својих грађана понашајући се као шпекулативни хеџ фондови.

Амерички хеџ фондови довели су до посљедње глобалне финансијске кризе 2008. године, а они функционишу тако што се кладе на финансијским тржиштима. Ако погоде исход, хеџ фондови зарађују велики новац. Ако промаше, настаје огроман губитак и штета.

Хеџ фондови раде с јако мало сопственог капитала, а већину средстава које улажу посуђују или добијају кроз разноразне финансијске деривате. У суштини, може се рећи да већином улажу новац који тек требају да зараде. Циљ је с минималним улагањем капитала остварити што је већу могућу добит. А то није ништа друго него најобичније коцкање.

Неколико година прије избијања финансијске кризе 2008. један финансијски стручњак је храбро изјавио: “Кладим се, и ваша банка је хеџ фонд!“

Тада су банке с гнушањем одбиле ту тврдњу, позивајући се да су оне озбиљне институције које паметно улажу новац. Стварност их је убрзо демантовала када је пропаст банке Леман Брадерс изазвала глобалну финансијску кризу и открила до тада непознате размјере банкарског коцкања с новцем штедиша, али и финансијских деривата који су у суштини виртуални новац.

Данас је вријеме да поновно потегнемо то питање. Само је адреса сада друкчија. Тврдња гласи: Кладим се, и ваша је држава хеџ фонд! И то се односи највише на – Њемачку.

Ова земља се одважила на коцкање које има толики потенцијал да спржи више од половине нето имовине Нијемаца – упозорава финансијски аналитичар Маркус Крал.

Њемачка се данас представља као солидарна држава која помаже онима који су у кризи, њемачка привреда цвате, влада у Берлину из мјесеца у мјесец биљежи све већи вишак у државној каси.

Нису ли управо због овога сви љубоморни на Њемачку која се гледа као сидро стабилности и спаситељ Европе?

“Управо у наведеном и лежи проблем. Наши доносиоци политичких и економских одлука толико су опијени овим површним успјесима да уопште не виде који ризици иза овога стоје и који је разарајући потенцијал оставила десетогодишња финансијска криза. Ти се ризици кристализују у једној јединој опклади – увјерењу да ће евро опстати“, пише Крал.

Као што се хеџ фонд Џорџа Сороша 80-их година прошлог вијека кладио на слом фунте, данас се Њемачка клади да евро неће пропасти.

“Међутим постоји разлика: Сорос је погодио и зарадио милијарде јер се ослањао на чисту економску анализу. Њемачка ће своју опкладу с великом вјероватношћу изгубити јер је утемељена на мањкавој анализи. Анализа се ослања на политичке жеље, а не на економску стварност“, упозорава Маркус Крал.

Дужничка криза може се покушати побједити само на два начина: кроз помоћ богатијих земаља презадуженима или кроз подстицање инфлације што чини Европска централна банка кроз откуп државних обвезница, како би се дугови истопили. Ни једна ни друга метода до сада у Европи нису донијеле резултате, а Њемачка би на крају падом евра могла да изгуби све што је до сада уложила у његов спас.

“Све је то опклада која се по свему судећи неће остварити. Губитак би на крају могао да премаши 2.000 милијарди евра, односно 25.000 евра нето финансијске имовине по сваком становнику Њемачке – од бебе до старца. Ова опклада носи превише ризика, а то се у пракси назива хеџ фонд“, закључује економиста Маркус Крал.

Извор: Вечерњи лист