„Европа је бачва барута, Балкан је само фитиљ“

Ситуација на Балкану је све заоштренија, из мјесеца у мјесец све је више сукоба и неразумијевања међу сусједима. Примијетио је то и Норберт Мејпс-Нидиек, њемачки новинар и публициста, стручњак за Балкан и аутор више књига о овом региону.

Он је у разговору за „Дојче веле“ поближе објаснио ситуацију како је он види.

„Реторика тамошњих лидера, наравно, у првој линији служи томе да се властитим бирачима презентују као заштитници. Ако се лоше прича о омраженом комшији, онда се то добро прихвата. Ствара се осјећај опасности и истовремено се људима намеће утисак да је управо тај лидер онај прави који ће их заштитити од те опасности. Само по себи то још није опасно, али то може постати опасно уколико развије једну динамику. То је могуће и опасност од тога заиста постоји. Што је Европска унија слабија и што је слабији њен утицај и њена средства притиска, утолико више ће доћи до таквог једног развоја. Не вјерујем да ће доћи до преоријентације према Москви или Турској, али позиције ће отврднути„, објашњава новинар своје схватање ситуације на Западном Балкану.

„Европска унија је у протеклих 20 до 25 година била једина алтернатива стварању државица у којима једни другима ништа добро не желе. Перспектива ‘Желимо у ЕУ’ је свугдје играла велику улогу. То је почело већ 1991. године, кад је Словенија прогласила независност. Тада је словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел рекао да су распад Југославије и уједињење Европе двије стране једне медаље. Без једног не би дошло до другог. То значи, зато што се Европа уједињује, распада се Југославија. Тада се размишљало да они који се желе прикључити ЕУ морају брзо ускочити на тај воз и не би требали да чекају док и сви други буду спремни. Словенија није хтјела да буде једно усамљено, изоловано острво у свјетском океану, већ је хтјела да буде дио Европске уније„, објашњава њемачки публициста улогу Европске уније у цијелој овој балканској причи.

„Људи вјерују у ЕУ, они желе да буду дио ЕУ-а, између осталог и због тога што не вјерују властитим политичким елитама. Али онда је дошло до преокрета кад је 2014. године започела с радом нова Европска комисија. Нови предсједник Комисије Жан Клод Јункер је јасно дао до знања да у идућих пет година неће доћи до проширења Европске уније. Тиме што је то изречено тако отворено, затворена су уједно једна врата„, објашњава он.

Југославија као ЕУ, ЕУ као Југославија

Њемачки новинар доноси и јако занимљиво поређење Југославије и ЕУ.

„У свим земљама постоје различите перспективе. То не важи само између Запада и југоисточне Европе. Постоје одређени обрасци које људи имају у главама. Британски образац је био велика зона слободне трговине, једна врста Комонвелта. У Њемачкој се увијек замишљала једна федерална савезна држава, док су Аустријанци замишљали Аустро-угарску монархију. А на подручју бивше Југославије се Европска унија замишља као нека врста Југославије. Паралеле су увијек изнова запањујуће. А и сада, кад је ЕУ у кризи, многе људе то подсјећа на југославенску кризу. Веома лијепо је то описао словенски економист Јоже Менцингер. Он је рекао да Европска унија пати од југославенског синдрома„, каже Мејпс-Нидиек, а потом наставља:

„То значи да постоји једна економија, али различите нације, различити идентитети, а и различите економске политике. Резултат тога је да свака нација сматра да ју она друга искориштава. Као што су Словенци и Хрвати у бившој Југославији страховали да на Косово, у Македонију или БиХ уплаћују у једну врећу без дна, тако те страхове у Европској унији имају Нијемци према Грчкој. Обрнуто су Косовари, Македонци и Бошњаци упућивали на то да Словенија и Хрватска постају све богатије, док у поређењу с тим они постају све сиромашнији. С истим правом Грци то данас могу рећи према Нијемцима. Те паралеле многи људи у бившој Југославији имају у глави кад мисле на Европску унију“.

Њемачки новинар сматра да Русија не може да понуди пуно тога на Балкану и зато неће играти важну улогу дугорочно.

„Не вјерујем да би се те земље сада могле оријентисати према Русији. Москва ту у бити нема пуно што да понуди, осим енергије. Русија би била преоптерећена тиме да сада на Балкану заузме улогу коју је Европска унија до сада имала. Сви то знају. Али Руси могу користити прилику да повремено уплету своје прсте како би ситуацију учинили још тежом„, објашњава он.

Балкан – фитиљ који може запалити Европу

Њемачки публициста сматра да Балкан није, како се посљедњих стотињак година говори, „бачва барута“.

„Балкан уствари уопште није бачва барута. Бачва барута је Европа. Балкан је само фитиљ. Оно што је опасно су конфликти. Они се не дају изоловати. И управо у актуелној ситуацији у којој је свијет постао тако нестабилан и у којем не постоји права водећа сила, сукобљеним странама на Балкану ће бити лакше да савезнике потраже негдје међу већим силама. То је ситуација попут оне 1914. године. Од тога се треба највише плашити„, песимистично завршава разговор публициста за „Дојче веле“.

Независне новине