Фото кино клуб Требиње: ЗАДОВОЉНИ ЈЕР ОПСТАЈУ

Јован Видаковић, Дјетинство

Фото кино клуб Требиње, реоснован 2006. године по идеји неколицине ентузијаста из Требиња, успјешно ради већ једанаест година. Данас имају тридесетак активних чланова. Раде без адекватног простора, што је, како напомињу, највећи проблем ове организације.

Упркос томе, успијевају сваке године да одрже традиционалну манифестацију Дани фотографије, разноврсне изложбе, Школу фотографије, а од ове године и Школу филма.

Славенко Вукасовић, предсједник ове организације, напомиње да је Фото кино клуб Требиње, с обзиром да је основан 1948. године, тренутно најстарија организација која се бави фотографијом у БиХ и која ради.

„Седамдесети рођендан прославићемо сљедеће године. У питању је значајан јубилеј, и не би било лијепо да се томе не прида значај. Кад се све сагледа, заиста је тужно што годинама радимо без простора. Сналазимо се на разне начине, али је чињеница да би нам, да је другачије, било много лакше“, наглашава Вукасовић, подсјећајући да их исти мотиви – окупљање љубитеља фотографије на једном мјесту, размјена искустава и изложбе – држе и данас.

Да им је простор неопходан, тврди и Радоје Елез, кандидат мајстора фотографије и дугогодишњи члан Фото кино клуба.

„Када бисмо ријешили проблем простора, Клуб би радио већим капацитетом и могли бисмо много више да пружимо граду. Нама наравно није довољна канцеларија, већ велики, студијски простор, амбијент гдје бисмо могли правити пројекције, одржавати предавања и слично. Такав простор неопходан је и за Школу фотографије, како бисмо полазницима омогућили да на једном мјесту фотографишу различите мотиве од воћа, модела, портрета… Сада нажалост немамо услове за то“, наглашава Елез, додајући да би им простор омогућио организовање и већег броја изложби годишње.

И Славенко и Радоје истичу да их упркос дугогодишњим проблемима, на окупу држи љубав према фотографији и ентузијазам. То је кажу покретачка снага због које се већ годинама не одвајају од фото апарата. У крајњем, због тога су наши суграђани у прилици и да присуствују толиком броју изложби годишње.

„Задржали смо континуитет, што је најважније. Наставићемо тако. Имамо ударну групу од нас пет, Јован Видаковић, Радоје Елез, Нинослав Илић, Пеђа Муцовић и ја. Још увијек немамо намјеру да одустанемо од приче која траје дуже од једне деценије“, подвлачи Вукасовић.

Нинослав Илић, Unexpected Encounter

Потврда њиховој упорности су и овогодишњи Осми требињски дани фотографије, у оквиру којих је приређено пет изложби. Елез напомиње да је ријеч о Фестивалу који је постао значајан у региону када је у питању фотографија и фотографска умјетност.

„Осми Дани фотографије, највећим дијелом су завршени. Почели смо државном изложбом Фото БиХ 2017. године. Имали смо двије самосталне, „Орјен“ Славенка Вукасовића и „365+1“ Јована Видаковића. Приредили смо и изложбу „Трагом душе“, те „Позоришне фотографије“, са овогодишњег Фестивала фестивала, уврштену, већ трећу годину у званични програм ове манифестације“.

Уз ове манифестације и бројне годишње изложбе, у Клубу доста раде са омладином, заинтересованим грађанима за фотографију и филм. Ове године покренули су и Школу филма, за коју се надају да ће постати атрактивна попут Школе фотографије, која би требало да почне половином октобра.

Елез наглашава да су овог пута наишли и на разумијевање Града, те су добили и извјесна финансијска средства.

„Задовољни смо због тога. Међутим, и то још увијек није довољно за све наше потребе. На примјер, имамо могућност да излажемо фотографије широм свијета, али због лоше материјалне ситуације, многи најчешће не могу ни да их пошљу. А за сваког фотографа такве изложбе су од великог значаја“.

Иако је љето завршено, нису и активности чланова Фото кино клуба Требиње. Крајем септембра гостовали су у Грачаници, на државној изложби „Дани фотографије БиХ“, на којој су Радоју Елезу и Радовану Дангубићу додијељена струковна звања, кандидат мајстора фотографије, односно фотограф прве класе.

Очекује их и изложба на Међународном самиту бивших република Југославије у Лесковцу. Припремају се за „Фото колонију“ у Македонији, у Куманову, годишњу Клупску, те изложбу полазника Школе фотографије.

Предраг Муцовић, Кругови 3

Значајанијом изложбом из 2017. године, сматрају „Херцеговке“, која је побудила велико интересовање, не само у регији, него и шире. Кад је ријеч о наградама и признањима има их доста. Можда је довољно подсјетити, да је требињски Фото кино клуб, у оквиру Асоцијације за умјетничку фотографију БиХ, а на основу активности из прошле године, заузео треће мјесто, међу десет Фото клубова, што сматрају успјехом. Сличном резултату, надају се и ове године.

Фото кино клуб Требиње опстаје и ради. Овим заљубљеницима у фотографију и умјетност уопште, љубави и инспирације не мањка. О томе најбоље свједоче досадашњи резултати и заслужена признања, којих, вјерујемо, неће изостати ни убудуће.

Вукасовић: Поносни на Реине успјехе

Радује нас кад неко од полазника Школе фотографије постане наш члан. Посебно када оде даље и у томе се усаврши. Дефинитивно, најуспјешнија од свих је Реа Муцовић, која се фотографијом бави професионално, а била је некад наш члан. Она ипак у себи носи тај ген, наслијеђен од оца, Слободана Муцовића, некадашњег фотографа Гласа Требиња, па и не чуди да је у томе професионалац. Поносни смо на све њене успјехе!

Фотографије широм свијета

Чланови Фото кино клуба Требиње веома су активни. Редовно одлазе на фото – сафарије, а њихове фотографије изложене су, осим у региону, и широм свијета од Кине, Индије, Америке… Тешко им је да оду у иностранство, због недостатка новца, али истичу, од значаја је кад њихове фотографије буду приказане на тако значајним изложбама. На основу одређеног броја самосталних и изложби међународног ранга, стиче се одређено звање у области фотографије. Тренутно, највеће звање у Требињу, кандидат мајстора фотографије има Радоје Елез. Фотографи прве класе су Славенко Вукасовић, Пеђа Муцовић и Радован Дангубић.

Маја Бегенишић/Глас Требиња

Фото: Фото кино клуб Требиње