Глас Требиња и Музеј Херцеговине обиљежили 65 година постојања

ТРЕБИЊЕ │ Изложбом експоната – значајним насловницама Гласа Требиња, фотографијама из дуге историје овог листа и плаката са претходних јубилеја Музеја Херцеговине, данас је у Требињу свечано обиљежен јубилеј – 65 година од постојања Музеја Херцеговине и листа „Глас Требиња“, чији је издавач Центар за информисање и образовање.

Директор Центра за информисање и образовање Манојло Ћук, осврћући се на значајан јубилеј јединог требињског штампаног медија „Гласа Требиња“ истакао је да у 65 година живота требињског “Гласа” нема нити један број мање важан од оног претходног.

“Сви они од првог дана тог мјесеца децембра 1952. године су битни, јер су од тада исписивали житије овог града. Наш “Глас” је  хроничар, а изнад свега живи судионик  живота Требиња“, рекао је Ћук.

„Стварали су га и обликовали да буде не наметљив, али присутан, не бомбастичан и сензационалан, већ квалитетан и разноврстан“, казао је Ћук и подсјетио да је “Глас” у времену оснивања пребројавао новоотворене фабрике, хидроелектране, асфалтне путеве, вртиће и школе, велике догађаје, спортске и културне манифестације.

„Нажалост у шездесетпетогодишњем животу имао је ‘Глас’ улогу ратног листа. Те четири године на својим насловницама осликавао је и слао у легенду наше хероје из отаџбинског рата. Требиње их неће никад заборавити јер њима је ‘Глас’ давао мјесто на насловници, а не позади међу мртвима. ‘Глас’ је тада знао да ће бити вјечани“, рекао је он.

Ћук се осврнуо и на оне које су у протеклих шест и по деценија тежили узвишеном циљу којим није био циљ само информисати и упознати свог читаоца, већ придобити и пробудити стваралаштво, патриотизам, креативност и подсјетио на оне који су дали су немјерљив труд – Војо Кораћ, први уредник, Чедо Булајић, Стево Чучковић, Брато Павловић, Мишо Тица, Драшко Бубрешко, Миливоје Бекан и Неђо Марић.

„О ‘Гласу’ Требиња, кога данас преознајете тематски садржајно, визуелно препознатљиво, пуне 42 године одлучивао је овај човјек. За ‘Глас’ ће и данас рећи да се ‘Глас’ садржајно одредио у три цјелине. У првом  дијелу: новина – билтен значајно дневно, политичко или тренутно важна вијест, средњи дио, новина –  часопис, то је ‘Гласу’ одредило препознатљиву форму на граници истраживачко научног новинарства и трећи дио сачињава читуља за коју се у Требињу каже: “није ни умро, ко није у Гласу”, истакао је директор Центра за информисање и образовање.

Говорећи о актуелној концепцији јединог локалног штампаног медија у Херцеговини, Ћук је  рекао да се “Глас” данас штампа на 65 страница у тиражу преко 2.000 примјерака.

„Три редовно запослена и десетак новинара сарадника, мјесечно једном идентификују све важно у Требињу, градећи живот још једном броју. У последњу годину дана трудили смо се да наш ‘Глас’ остваримо као регионалну новину афирмишући садржаје и сараднике из Невесиња, Билеће, Љубиња. Све године ‘Глас’ је и даље остао новина херцеговачке дијаспоре. Било би данас неправедно непоменути тројицу директора: Радомира Шакотића, Менсура Рокоља и Ђорђа Вучинића, који су нам  својим радом и преданошћу оставили шездесетогодишњи траг у руковођењу овом установом. Ова информација може бити новинарски куриозитет. Ова тројица директора водили су ову кућу пуних 60 година“.

Подсјећајући на године када су основане ове двије установе, директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да је идеја о оснивању Музеја Херцеговине потекла од Јована Дучића, који је прву збирку експоната послао у Требиње 1935. године из Рима. И другу збирку експоната, опет је сакупио Дучић, наласила је Грујићева и прецизирала да је Завичајни Музеј коначно основан 1952. године на иницијативу Чеда Капора.

„На молбу локалних власти 1957. године у требињски музеј долази Љубинка Којић,  један од најбољих студената историје умјетнсти Универзитета у Београду, која наставља мукотрпну борбу формирања музејских збирки  и сакупљања Дучићеве збирке. Тада су формиране све наше збирке – археолошка, етнолошка, историјска, етнографска, умјетничка и природњачка, а започела су те године и прва археолошка истраживања у Завали, одакле су у наш музеј стигли камени дијелови олтарске преграде, сачувани представама птица, као добрим вјесницима који су данас лого музеја“, казала је Грујић.

Честитајући значајан јубилеј Музеју Херцеговине и „Гласу Требиња“, градоначелник Лука Петровић истакао  је да су за Требиње ово изузетно значајне, институције – Музеј Херцеговине Требиње, који је дуго носио назив „Завичајни музеј“ и лист „Глас Требиње“, који је у протеклих 65 година мијењао своје уреднике и новинаре, али никад своје име.

„У овом тренутку, више је него занимљиво констатовати чињеницу да се само седам година након Другог свјетског рата у Требињу формира и локални лист и музеј, који је већ у свом првом називу носио наглашену регионалну ноту. Осим ове двије институције, тих година у Требињу, уз Индустрију алата и друге већ постојеће фирме у привреди, формирају се и радне организације у култури. Најприје, Раднички универзитет, затим Основна музичка школа, полупрофесионално позириште, Градска музика и бројне култуне секције које ће, у будућности, чинити културну инфраструктуру нашег града“, истакао је градоначелник Петровић.

Према Петровићевим ријечима, овакав какав је данас, Музеј Херцеговине, један је од најбогатијих музеја у БиХ, иако још увијек није све изложено.

„Уз све ово што говорим Музеј, такође, има богату „текућу“ културну дјелатност, сви смо свједоци, колико је само посљедњих деценија, под овим кровом, одржано изложби, књижевних вечери и разних других скупова, трибина и културно-умјетничких концерата. Посебно је драгоцјена била издавачка дјелатност, тако да данас, ко год се бави историјом, археологијом, етнографијом, економијом или неким издвојеним феноменима Требиња, основну грађу увијек ће наћи у часопису ‘Трибуниа’, кога Музеј издаје периодично од 1975. године. Занимљиво је да је прву монографију Требиња, једну од првих монографија у Босни и Херцеговини, аутора Воја Кораћа, првог главног уредника ‘Гласа Требиња’, издао баш Музеј“, казао је Петровић.

„Говорећи о Требињу као граду културе, када долазимо у ситуацију да одговоримо нашим бројним гостима,  по чему је то Требиње тако изузетан град, а нема велики број становника, онда морамо рећи да је одговор у чињеници да је Требиње угледан градски профил добило, углавном, захваљујући културним институцијама које је формирало да би учврстило свој културни идентитет на ширем простору“, рекао је градоначелник Лука Петровић и истакао да овакав – двоструки јубилеј за многе и знатно веће градове од Требиња, нешто што изазива посебно поштовање.

Честитке је упутио и епископ захумско херецговачки и приморски Григорије, који је рекао да „Глас Требиња“ има једну добру карактеристику – није сензацоналистички настројен и није глас свега онога што може да се чује на улици.

„Чини ми се да је у сва времена ‘Глас Требиње’ био такав и то велика ствар. Због тога је овај лист заиста важна институција у овоме граду“, рекао је епископ Григорије.

Заједничку свечаност пратила је пригодна документарна изложба, под називом „65 година Музеја и Гласа“.

Светлана Муцовић, супруга преминулог Слободана Ћобе Муцовића, некадашег техничког уредника Гласа Требиња поклонила је Гласу Требиња, Слободанову личну архиву овог листа.

Данашњој свечаности и коктелу присуствовао је и предсједник скупштине града Требиња Драгослав Бањак, директори јавних установа и бројни представници јавног и друштвеног живота Требиња и Херцеговине и медији.

Опширније о обиљежавању – 65 година Гласа Требиња и Музеја Херцеговине Требиње у емисији „Град изблиза“ од 17 часова.

М.И.