Главашу се поново суди за ратни злочин над Србима

Бранимир Главаш наћи ће се у понедјељак, 16. октобра, на оптуженичкој клупи загребачког Жупанијског суда гдје ће се суочити са оптужницом за ратни злочин над осијечким Србима због чега је већ одслужио већину казне, али је правооснажну пресуду укинуо Уставни суд Хрватске.

Поновљено суђење Главашу и другим оптуженим за ратни злочин над осијечким Србима у случајевима „Гаража“ и „Селотејп“ требало је почети још у јулу, али је одгођено јер Главашу није био скинут посланички имунитет, што је у међувремену учињено.

Жупанијски суд у Загребу утврдио да је Главаш наредио хапшења, мучења и убиства седморо српских цивила, чија су тијела бачена у Драву, преносе хрватски медији.

Прву правоснажну пресуду Врховног суда од осам година затвора, на основу које је служио затворску казну у Мостару одакле је привремено пуштен, Уставни суд укинуо је на почетку 2015. године.

Након што је у јуну прошле године поновно разматрао жалбе на првостепену пресуду у којима је одбрана тражила укидање пресуде, а тужилаштво строже казне Врховни суд је 28. јула 2016. укинуо првостепену пресуду и од загребачког Жупанијског суда затражио ново суђење за ратне злочине над осијечким Србима.

Главаш је раније рекао да се нада да ће ново суђење „разријешити дилеме“ и завршити повољно за њега и остале оптужене. Оцијенио је да би поновљено првостепено суђење могло трајати око године дана, након чега очекује поступак пред Врховним судом, па ће до правоснажности одлуке проћи барем двије године.

Судија Тања Павелин Борзић која ће водити ново суђење на припремном рочишту у априлу није прихватила приједлог одбране да се случај врати оптужном вијећу које би одлучило о измјенама оптужнице, с обзиром да одбрана тврди да је у овом случају ријеч о „кривичним дјелима почињенима током ратног сукоба“, али не и ратном злочину.

За главну расправу она је одгодила одлуку о захтјеву одбране да се из списа издвоје искази крунског свједока Крунослава Фехира који је раније Главаша означио као налогодавца злочина над осијечким Србима, те оптужене Гордане Гетош Мадгић која га је у једном од исказа теретила, да би касније тврдила како је њено испитивање било незаконито.

Фехир, у вријеме када су почињени злочини имао 16 година, први је у медијима признао да је у дворишту осијечког Секретаријата за народну одбрану пуцао на једну особу, а као налогодавца је оптужио Главаша који је тада био на челу Секретаријата.

Свој је исказ поновио и на првом суђењу, након чега су функционери Главашеве странке ХДССБ-а тврдили да је за своје лажно свједочење и осуђујућу пресуду награђен станом у Поречу.

Када је при крају првог суђења пред загребачким Жупанијским судом у новембру 2008. износио своју обрану Главаш се у највећој мјери усмјерио на побијање исказа трећеоптужене Гордане Гетош Магдић, истичући да су тврдње према којима је мучења и ликвидације осијечких Срба наређивао преко папирића „преглупа полицијска измишљотина и конструкција“.

Он је навео да је њен исказ заснован на диктату и сугестијама полицијских службеника, а све како би он био оптужен за ратни злочин.

СРНА