Година из пакла за ЕУ, сљедећа још гора

20151221222301_343788

БРИСЕЛ I Година на измаку је, према свим параметрима, била „као из пакла“ за ЕУ, али би сљедећа могла да буде још гора ако Британци буду гласали за излазак из Уније.

Геополитички темељи Старог континента нису били овако уздрмани још од пада Берлинског зида и општег краха комунизма широм источне Европе 1989. године, наводи се у анализи агенције Ројтерс.

Међутим, за разлику од те 1989. године, када су потреси ишли у корист Европској унији и ојачали је као такву, кризе 2015. године пријете да учине управо супротно – разоре Унију и оставе је у модрицама, утучену и препуну нових баријера, указује се у анализи Ројтерса.

Пад гвоздене завјесе довео је у року од двије године до стварања јединствене европске валуте, а послије 15 година и до ширењу Уније на исток и НАТО све до граница Русије, Украјине и Бјелорусије.

Тиме се на неки начин потврдило предвиђање Жана Монеа, првог предсједника Европске заједнице за угаљ и челик, који је рекао да ће се уједињена Европа изродити из криза.

Због овогодишњих „политичких и економских шокова“ усљед прилива избјеглица, грчког дуга, насиља исламиста и руске војне акције довели су до поновног увођења граничних контрола у многим мјестима, јачања десничарских и антиевропских политичких снага.

Жан-Клод Јункер, предсједник Европске комисије упозорио је да је шенгенска зона угрожена и да евро највјероватније не би преживио ако би се унутрашње границе затвориле.

Раздор у ЕУ осликава се и у пркосу према Ангели Меркел, некрунисаној краљици Уније. Меркел није нашла на велику подршку својих ЕУ партнера по питању подјеле терета око пријема избјеглица. Већина је инсистирала да је приоритет да се „запечате“ спољне европске границе, а не прихват избјеглица.

Неки партнери су Берлин оптужили и за лицемјерство, због енергетских веза са Русијом, док су пријатељи као што је Француска, Холандија и Данска једноставно скамењени порастом десничарских антиимиграционих снага.

Један од проблема који ће се највјероватније погоршати у сљедећој години јесте тај што су главни европски лидери политички слаби и толико преокупирани проблемима у својим земљама да нису у стању да покрену потребну колективну акцију, наводи Ројтерс.

Ипак, тешко да би Европској унији као таквој ишло боље без „Мутти“ (мамица), како Ангелу Меркел зову код куће.

Британија све више тежи изласку из ЕУ, која очигледно не жели да испуни услове које је Лондон поставио у жељи да добије повлашћенији статус у односу на остале чланице.

Уколико друга навећа економска и војна сила Европе прва напусти ЕУ брод, то би био јак и болан ударац који би одјекнуо у свјетским оквирима.

„Брегзит“ би могао да покрене захтјеве за одржавањем референдума и у другим земљама – од Пољске до Данске.
Агенције