БРИСЕЛ/САРАЈЕВО │ С овом бројком до које је дошла канцеларија ЕУ "Еуростат" подудара се и статистика домаћег невладиног сектора, према којој је за три године у иностранству живот наставило чак 68.000 бх. грађана!
Разлози оваквог тренда су, прије свега, велика незапосленост и прилично мизерне зараде оних који су те среће да имају какав-такав посао, али и чињеница да живимо у несређеном систему! БиХ, наиме, може да се "похвали" армијом оних који својим примањима једва састављају крај с крајем, те чињеницом да много младих и образованих људи годинама, па чак и деценијама, тавори на бироима за запошљавање!
Масован одлазак
У Агенцији за рад и запошљавање (АЗРЗ) кажу да уз њихово посредство грађани у 90 одсто случајева одлазе на рад у Словенију, гђе највише траже возаче, вариоце и зидаре.
- На другом мјесту је запошљавање у Њемачкој на пословима његоватеља. Годишње на основу споразума с овим државама, а путем АЗРЗ, посао добије око 1.500 бх. грађана - каже стручни сарадник за односе с јавношћу, информисање и издаваштво ове агенције, Борис Пупић.
Ипак, посебно су песимистични резултати аналаза како домаћег, тако и страног невладиног сектора, која показују да би најмање 60 одсто младих, када би им се указала прилика, без размишљања напустило БиХ?!
А да ситуација у овом погледу није нимало безазлена свједочи и посљедњи извјештај Свјетског економског форума, на чијој је листи одлива мозгова БиХ, од 144 рангиране земље свијета, заузела катастрофалну 140. позицију!
Од нас су гори само Србија, Бурунди, Хаити и Алжир, а пут под ноге из БиХ кад је ријеч о високообразованом кадру највише хватају информатичари и љекари. Према неким процјенама, БиХ је за вријеме и након рата напустила скоро трећина стручњака медицинских наука и чак 80 одсто техничких!
Да је ријеч о незаустављивом тренду потврдио је и бечки "Стандард", који је у тексту "Бијег љекара угрожава здравствене системе на Балкану", објавио да је БиХ лани напустило 600 здравствених радника, који су углавном отишли у Њемачку.
Ништа чудно, с обзиром да доктор опште праксе у РС мјесец дана ради за око 1.400 КМ, а специјалиста 1.600 КМ, док плата доктора почетника у Њемачкој износи 4.000 евра, а специјалисте са 12 и више година искуства чак 6.700 евра.
Ускоро треба очекивати и масовнији одлазак здравствених, али и радника многих других профила, с обзиром да је надавно поједностављена процедура запошљавања у Њемачкој. Они, наиме, сада имају могућност да сами ступе у контакт са послодавцем у овој држави, те на тај начин покрену процедуру запослења.
У игри и Канада
А да радници из РС и те како желе да оду у иностранство, прије свега Њемачку и Аустрију, потврђено нам је и у Синдикату медицинских сестара и техничара РС, у којем кажу да доста медицинара већ интензивно учи њемачки језик.
- Људи једноставно иду тамо гђе је боље, а то сигурно нису РС и БиХ. Овђе су лоше плате, али и цјелокупни услови рада, због чега ћемо прије или касније изгубити добар кадар - наглашава за наш лист предсједник овог синдиката, Ранко Палачковић.
Примјера ради, медицинска сестра у РС мјесечно зарађује око 800 КМ, док би у Њемачкој за исти посао добијала плату од 1.500 до 2.000 евра.
Поред медицинских радника, у Њемачкој је највећа потражња за особљем за његу старијих особа, угоститељским радницима, те инжењерима и технолозима.
Вијест да ће и Канада у скоријој будућности примити око 270.000 досељеника, такође је охрабрила многе бх. грађане, који се надају да ће у овој држави, ако им се посрећи, успјети да се дочепају неког бољег живота.
Преко "гране" по сваку цијену!
Регуларан одлазак у иностранство подразумијева да радник најприје мора да добије радну дозволу, након чега потписује уговор и добија радну визу.
Међутим, велики број бх. грађана у земљама Европе ради на црно, користећи могућност одласка на три мјесеца, на основу туристичке визе. Они одлазе на рад у иностранство, али се не ођављују с евиденција бироа за запошљавање.
Такође, није риједак случај да млади из РС и БиХ склапају бракове са својим вршњацима у иностранству, гђе је ријеч о класичним интересним браковима, као својеврсној визи за останак у иностранству.
Пресс