Годишњица подмуклог злочина у Тузли

3817868_1

ТУЗЛА/БИЈЕЉИНА │ На Брчанској малти у Тузли, гдје је прије 24 године у „Тузланској колони“ убијено најмање 59 војника ЈНА, а 44 их је рањено, служи се опијело за жртве овог злочина.

Помену присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Војин Митровић, Игор Остојић, Милан Дакић и Неда Петрић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/пука Оружаних снага БиХ и породице погинулих припадника ЈНА.

Након вјерског помена, биће положено цвијеће на мјесто страдања у Тузли. Потом ће обиљежавање 24 године од страдања припадника ЈНА у „Тузланској колони“ бити настављено у Бијељини, гдје ће у подне бити служен парастос на градском гробљу Пучиле, а у 12.30 предвиђено је полагање вијенаца.

У нападу из засједе 15. маја 1992. муслимани су убили најмање 59 припадника ЈНА, а 44 су ранили. Војници су се повлачили из касарне „Хусинска буна“ и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

Колону је на Брчанској малти из засједе напало око 3.000 припадника муслиманског МУП-а БиХ, Територијалне одбране БиХ и Зелених беретки. Пуцали су с околних зграда, чак и са зграде болнице, а дуж целог пута биле су постављене мине и остала експлозивна средства. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране.

Први напад трајао је пола сата, а затим је почело појединачно убијање рањених и преживјелих војника ЈНА у тој колони. Цео напад директно је преносила локална телевизија уз подругљиве и антисрпске коментаре, а то су преузеле бројне друге ТВ станице.

Овај напад очигледан је примјер кршења Женевске конвенције, Међународног ратног права и договора СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА са простора БиХ до 19. маја 1992. Да је овај напад био испланиран злочин, говори и чињеница да је колони ЈНА био дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи.

За овај злочин до данас нико није одговарао. Хашки трибунал је 2004. године предмет „Тузланска колона“ уступио Тужилаштву БиХ.

Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен обуставио је у децембру 2009. године истрагу у случају „Тузланска колона“ у којем је био осумњичен тадашњи паравојно-полицијски и политички врх у Тузли. Занимљиво је да је Швендимен ту одлуку донио посљедњег радног дана који је провео у Тужилаштву БиХ.

МУП Републике Српске је, незадовољан том одлуком, одмах уложио приговор, тврдећи да су достављени обимни и јаки докази у вези са почињеним ратним злочинима у том случају. Тужилаштво је, међутим, годинама остало нијемо на приговор. 2013. и 2014. МУП Републике Српске поднио је још двије допуне са више од 1000 нових доказа. Међутим, Тужилаштво БиХ остало је и даље нијемо.

А у марту ове године Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио припадника полиције БиХ Илију Јуришића оптужби за ратни злочин, јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА у Тузли 1992. године. Том одлуком преиначена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, којом је Јуришић осуђен на 12 година затвора.

БН телевизија