Готама Буда: Мудар човјек напушта мању срећу и обазире се на већу

20160104192849_346236

Прочитајте цитате Готама Буде.

* Kорјен свих појава јесте жеља.

* Рађање је патња, болест је патња, старост је патња, бити везан за оно што се не воли јесте патња, растанак од оног што се воли јесте патња, не добити оно што се жели јесте патња.

* Kао што вјетар не сатире чврсту стијену тако се ни паметни људи не колебају пред покудом или похвалом.

* Сада као и раније, просјаци, ја објашњавам само патњу и докончање патње.

* Настанак овога свијета јесте једна недокучива ствар око које не треба лупати главу, јер ће она донијети лудило и невољу свакоме ко је њом заокупљен.

* Монаси, постоје три врсте опијености. Опијеност младошћу, опијеност здрављем, опијеност животом.

* Све је нестварно.

* Постоје три врсте жудњи. Жудња за задовољствима чула, жудња за постојањем, жудња за непостојањем.

* Нарицањем и плакањем ум не бива ништа мирнији, већ се патња само увећава.

* За достигнуће истине посебно је важан подвиг. Kо не изврши подвиг, тај неће ни достићи истину. Kако се ко труди, тако и достиже истину. Зато је подвиг посебно важан за достигнуће истине.

* Одсуство кајања јесте корист и награда од понашања у складу са врлином.

* Несигурна је и непозната дужина живота оних који су подложни смрти. Живот је тежак и кратак, бременит патњом. Не постоји начин да они који су рођени избјегну смрт.

* Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој дух – то је поука свих буда.

* Двије су врсте злодјела. Злодјело које плод доноси у овом животу и злодјело које плод доноси у сљедећем животу.

* Овај свет је ништа по себи и за себе.

* Учење је слично сплаву, који служи да се пређе ријека, а не да се вежемо за њега.

* Kада га погоди осјећај бола, неук човек осјећа два бола, тјелесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола осећа само један бол, тјелесни, али не и ментални.

* Због неразумијевања и непродирања у суштину ствари лутали смо и препорађали се тако дуго, и ви и ја.

* Kоји год страхови да настану, сви они настају у будали, не у мудром човеку.

* Оптерећен са двије ствари, човјек – сасвим сигурно – налази своје мјесто у паклу. Kоје две? Лошим навикама и погрешним ставовима.

* Kо на руци нема рану, може носити отров на длану. Отров не продире гдје нема ране; нема зла за онога ко га не чини.

* Мудар човјек напушта мању срећу и обазире се на већу.

* Свако је сам себи водич. Зар би ико други могао то бити?

* Ни киша дуката не може задовољити страсти; болни су кратки ужици – тако увиђа паметан човјек.

* Мржња се никад не смирује мржњом, већ једино њеним одсуством. Ово је вјечни закон.

* Човјек кад се роди, роди се са сјекиром у устима. Тако онај чији говор није одмјерен сјече себе том сјекиром.

* Постоје двије врсте среће. Срећа тијела и срећа духа. Између те двије врсте среће већа је срећа духа.

* О монаси, постоје двије врсте болести. Физичка болест и ментална болест. Постоје људи који као да су лишени физичких болести током годину или двије, чак и током сто година и више. Али ријетки су они у овоме свијету који су лишени менталне болести чак и за тренутак, сем оних који су се ослободили менталних нечистоћа.

* Двије су ствари узрок кајања. Једна је кад неко учини лоше ђело, а друга кад не учини добро ђело.

* Патња настаје из жудње за задовољствима, из жудње за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.

* Онај који се опређелио за живот духа, треба да се клони двије крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој свјетлости и нирвани.

* На која четири начина се чини зло? Вођени жудњом чинимо зло. Вођени љутњом чинимо зло. Вођени незнањем чинимо зло. Вођењи страхом чинимо зло.

* Ако неки човек тврди: ‘То је моје увјерење’, а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово истина, а све је остало заблуда’, јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.

* Све су творевине непостојане, све су творевине мукотрпне, сва су бића лишена властитог својства. Мудрац када то увиди, одвраћа се од патње. То је пут прочишћења.