GR: Presuda Karadžiću je nepravda

380367_1

TORONTO │ Presuda Haškog tribunala prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću je politička, kao i njene posledice i ona će prvenstveno pomoći da se umanji mogućnost budućeg pomirenja na Balkanu, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu kanadskog Centra za istraživanje globalizacije.

Autor teksta Dajan Džonston ističe da zločini u BiH nisu bili jednostrani, te da je u toj zemlji vođen građanski rat, uz učešće tri oružane strane, plus spoljni faktor.

U tekstu pod naslovom „Međunarodna nepravda: osuda Radovana Karadžića“ navodi se da je Haški tribunal, iako nastao odobrenjem UN, prevashodno sud NATO alijanse, sa procesima na engleskom jeziku, gdje se jurisprudencija izmišlja u „hodu“.

Autor ocjenjuje da se presuda Karadžiću, kome je suđenje trajalo sedam i po godina i za čiji se ishod očekivalo da će biti „kriv je“, može svesti na „oni su rekli, on je rekao i mi verujemo vama, a ne njemu“.

„Horor priče na suđenju debelo začinjene glasinama, poricanjem, manje-više nategnutim interpretacijama završavaju se „utapanjem ribe“. Na pravom suđenju svaka optužnica svela bi se na činjenice koje se mogu dokazati ili ne, ali ovaj otegnuti postupak lišen je svakog pojma relevantnosti“, navodi se u tekstu.

U tekstu se navodi da je presuda toliko već bila poznata da niko nije ni pomišljao na moguće oslobađanje, i to od strane suda sa samo jednom tačkom dnevnog reda, koji je formiran suštinski da presudi srpskoj strani u građanskim ratovima devedesetih godina prošlog veka koji su rasturili Jugoslaviju.

Autor teksta Dajan Džonston posebno se osvrće na deo presude u kojoj sudija O Gon Kvon priznaje da su bosanski muslimani gađali svoje civile da bi provocirali međunarodnu zajednicu da deluje u njihovo ime, ali i osoblje UN u Sarajevu ili je otvarala vatru na teritoriju pod njihovom kontrolom kako bi krivicu svalila na Srbe.

„To je zaista čudno. Sudije tribunala priznaju da su bosanski muslimani bili umešani u „Operaciji pod lažnom zastavom“ i da nisu gađali samo osoblje UN, već su otvarali vatru na teritoriju pod svojom kontrolom, odnosno civile pod svojom kontrolom“, piše u tekstu.

Autor podseća da pripadnici UN godinama insistiraju da su zloglasni krvavi napad na pijaci Markale u Sarajevu, za koji su optuženi Srbi i koji je upotrebljen za osudu Srba u UN, izvele snage bosanskih muslimana da bi dobili međunarodnu podršku.

– To je jedno izdajničko ponašanje. Muslimanska strana uspela je u svojoj nameri da provocira međunarodnu zajednicu. Haški tribunal je živi dokaz – sud formiran da kazni Srbe. Ali do sada nije bilo poteza da se optuže i postave pred sud muslimanski lideri odgovorni za ove operacije – navodi se u tekstu.

On je rekao da takvi napadi sa ciljem obmane „blede na značaju“ u poređenju sa dokazima u vezi sa „dejstvovanjem bosanskih Srba na Sarajevo“.

– Kako je moguće da takvi napadi čiji je cilj obmana „blede na značaju“ kada upravo oni bacaju sumnju na obim „dejstvovanja bosanskih Srba na grad“ – pita autor teksta.

U tekstu se podseća da je glavni pravosudni trik Tribunala „udruženi zločinački poduhvat“ preuzet iz američkog pravosuđa koji je korišćen u optužbama protiv gangstera.

– Trik je u tome identifikovati onu stranu protiv koje smo mi kao udruženi zločinački poduhvat, što čini mogućim da se optuži svako na toj strani kao deo tog poduhvata. Udruženi zločinački poduhvat institucionalizuje krivicu udruženjem. Osim toga, u Jugoslaviji nije postojao zakon protiv udruženog zločinačkog poduhvata, pa je prema tome njegova primena čisto retroaktivna – navodi se u tekstu.

U tekstu se ističe da su zločine počinile sve tri strane i da je to bio deo „sveobuhvatnog građanskog rata“.

„Ono što se definitivno može nazvati „udruženim zločinačkim poduhvatom“ jeste planiranje i sprovođenje operacija pod lažnom zastavom, ali Tribunal nije za to zainteresovan. Muslimani su dobri momci, iako su neki muslimanski borci bili surovi strani islamisti, povezani sa Osamom bin Ladenom“, navodi se u tekstu.

Operacije pod lažnom zastavom su po definiciji tajne i slične aktivnosti kao što su oružani i teroristički napadi, atentati ili sabotaže koje preduzima neka država ili organizacija na način da je pripiše nekoj drugoj, najčešće suparničkoj državi ili organizaciji u propagandne svrhe.

Ratna mašinerija NATO, predvođena SAD, uvek je nevina, dok su njeni protivnici uvek krivi

Autor teksta ističe da je to što su muslimani gađali osoblje UN mnogo više „udruženi zločinački poduhvat“ nego to što su Srbi uzeli 200 mirovnjaka UN i vojnih posmatrača kao taoce, kojima nisu naudili, a što je predstavljalo privremeni odbrambeni potez u vreme vazdušnih napada NATO.

Presuda Karadžiću u velikoj meri sumira slučaj protiv generala Ratka Mladića, što ostavlja malo sumnje u kome pravcu suđenje ide. Osim slučaja Mladića, presuda Karadžiću oslanja se i na presudu na suđenju generalu Radislavu Krstiću.

Mnogi dobro obavešteni zapadni i muslimanski svedoci rekli su da je sprsko preuzimanje Srebrenice bio neočekivan rezultat nalaženja grada potpuno nebranjenog, što demantuje tvrdnje da je bilo reči o dobro smišljenom zločinu. Zaključak da je Karadžić bio svestan šta se dešava dobijen je iz telefonskih razgovora, a malo je verovatno da bi Karadžić kao politički, a ne vojni lider u poslednjim fazama rata kompromitovao svoj stav pozivanjem vojnika da masakriraju zarobljenike.

Autor ukazuje da je presuda posebno čudna i po pitanju pojma genocid, koji je sveden na genocid u jednom gradu čije su žrtve muškarci, dok su žene i deca pošteđeni. „Presuda je široko prihvaćena, a nije kritički analizirana. Ovde se pojam genocid, u stvari, izjednačava sa ratom jer ratovi uključuju namerno ubijanje muškaraca“, piše u tekstu.

„Nisu svi muškarci u Srebrenici masakrirani. Neki su čak okrivili lidere bosanskih muslimana da su namamili Srbe u moralnu zamku. štaviše, bilo je mnogo muslimanskih vojnika privremeno lociranih u Srebrenici, koji nisu tu rođeni, tako da njihova tragična sudbina nije imala ništa sa uništenjem budućnosti tog grada“, navodi se u tekstu.

Ako bi muslimani priznali da su zločine činili ljudi i na njihovoj strani to bi bila osnova da dva naroda osude prošlost i traže bolju budućnost zajedno.

Muslimani se podsticani i ohrabreni da vide sebe samo kao žrtve, dok Srbi stalno osećaju ozlojeđenost zbog stalnih dvostrukih aršina.

Muslimani stalno ističu da nijedna presuda ne može da ublaži njihove patnje, što u stvari hrani međunarodno antizapadno raspoloženje među muslimanima, čak iako je neposredni rezultat održati novostvorene republike na prostoru bivše Jugoslavije međusobno u neprijateljskim odnosima i satelite NATO-u.

Drugi politički rezultat je podsetiti svet da ako uđete u rat sa SAD i NATO, nećete samo izgubiti, već ćete završiti kao običan kriminalac.

„Rimsko carsto je porobljavalo poražene, a SAD ih stavljaju u zatvor“, ističe se u tekstu objavljenom na sajtu kanadskog Centra za istraživanje globalizacije.

Blic