Холандија преузима председавање ЕУ

Bert-s

БРИСЕЛ │ Холандија преузима председавање Европском унијом, а Србија очекује да током тих шест месеци буду отворена бар још два преговарачка поглавља у процесу приступања ЕУ. Ротирајуће председавање ЕУ Холандија преузима од Луксембурга, а 1. јула предаће га Словачкој, коју ће потом наследити Малта.

Хаг 12. пут долази на чело Уније, али овог пута у тренутку када је Европа суочена са великим безбедносним изазовима, али и најгором избегличком кризом од Другог светског рата.

Најављујући принципе председавања Саветом ЕУ, шеф холандске дипломатије Берт Кендерс је рекао да ће се Хаг посветити суштинским питањима ЕУ, економском расту и повећању запослености, а тежиште ће бити и на већем повезивању грађана и цивилног друштва са Бриселом.

„Холандија преузима председавање у тренутку када јавност више не изражава безрезервну подршку одлукама Уније. Након напада у Француској и са приливом избеглица и мигранта, ЕУ се нашла на озбиљном тесту“, рекао је Кендерс.

Холандија ће, како је навео, имати важан задатак да помогне да ЕУ пронађе заједничка решења за бројна питања.

На врху бриселске агенде у првој половини 2016. свакако ће се наћи и питање „Брексита“ које се тиче редефинисања односа Велике Британије и ЕУ, али и питање климатских промена и енергетске политике, очувања здравих јавних финансија Еврозоне, јачања улоге ЕУ у свету.

Ипак, очекује се да ће доминантна тема бити избегличка криза, пре свега договор о прерасподели избеглица унутар Европе и борба против тероризма.

Већ крајем јануара требало би да се одржи први од шест састанака министара правде и унутрашњих послова, а средином фебруара следи самит о миграцији на највишем нивоу.

„ЕУ је заснована на основним вредностима слободе, демократије, владавине права, једнакости и солидарности. Холандија обећава да ће посветити већу пажњу свеобухватном приступу проблема миграција и међународне безбедности“, навео је Кендерс.

Чланице, према његовим речима, имају колективну одговорност да употребе своје капацитете да помогну смањивање људских недаћа изазваних ратом и сиромаштвом.

Миграциона криза је, како је оценио, разоткрила различите недостатке у европској области слободе, безбедности и правде и потребан је заједнички приступ који укључује решавање политичких и економских узрока миграције, побољшање граничне контроле, услова прихвата избеглица.

„Унија од 28 чланица није савршена, али она пружа кључно оруђе за хватање у коштац са изазовма данашњице“, рекао је Кендерс.

Када је реч о проширењу ЕУ на земље Западног Балкана и Турску, оно није приоритет холандског председавања, али се процес приступних преговора са овим земљама наставља.

Србија је 14. децембра отворила прва поглавља у преговорима са ЕУ – 32 и 35 која се тичу финансијске контроле и Косова – а у првој половини 2016. године би, како се очекује, требало да отвори и поглавља 23 и 24 која се тичу правосуђа и основних права, као и правде, слободе и безбедности.
РТС