Хрватска добила нову владу

tihomir oreskovic

ЗАГРЕБ │ Сабор Хрватске подржао је већином гласова владу премијера Тихомира Орешковића послије више од два мјесеца од парламентраних избора.

Послије цјелодневне расправе, за избор владе десног центра гласало је 83 посланика, 61 је било против, а пет уздражних. Било је присутно 149 од укупно 151 посланика.

Уочи гласања од подршке влади одустао је креатор економског програма Моста, посланик Иван Ловриновић, који је рекао да је Мостов програм преправљен до непрепознатљивости и да се осјећа изиграним.

Уз посланике Домољубне коалиције коју води Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Моста, владу су подржала и по два посланика странке загребачког градоначелника Милана Бандића и Бранимира Главаша, који је првостепено осуђен за ратне злочине.

За владу је гласао и дио посланика мањина, њих од укупно осам.

Представљајући програм своје владе, Орешковић је као главне циљеве истакао побољшање економских и друштвених прилика, као и подизања животног стандарда грађана.

Изгласавањем нове владе послије четири године владе коалиције лијевог центра на власт се вратио десни центар на челу са ХДЗ. Потпредсједници владе су лидери ХДЗ и Моста Томислав Kарамарко и Божо Петров с тим да Kарамарко има овлашћења замјеника премијера.

Орешковићев кабинет има 20 министара, од који само три жене, а велики број њих је мало познат широј јавности.

Министар финансија биће Здравко Марић, који долази из Агрокора, привреде Томислав Паненић (Мост), а спољних и европских послова Миро Kовач (ХДЗ).

Министар одбране је Јосип Буљевић (ХДЗ), а унутрашњих послова Владо Орепић (Мост).

ХДЗ-ов Мијо Црноја изабран је за министра бранитеља, упркос идеји о оснивању „регистра издајника националних интереса и агресора“ која је изазвала велике критике у дијелу јавности.

Уз Црноју, највише критика јавности, али и опозиције изазаво је нови министар културе Златко Хасанбеговић који је раније рекао да је антифашизам флоскула и да је рат из 1990-их једини из којег су Хрвати у 20. вијеку изашли као истински побједници.

О томе се водила и кључна расправа у Сабору, а политички аналитичари у првим реакцијама оцјењују да су идеолошке подјеле засјениле економски дио програма мандатара који не садржи конкретне мјере за опоравак привреде.
Агенције