И дијете са Дауновим синдромом је прије свега – дијете

ТРЕБИЊЕ │ Едукација родитеља кључна је у превенцији појаве Дауновог синдрома код дјеце, а уз сензибилност и руку подршке цијеле друштвене заједнице, једнако је важна и код њиховог психофизичког и социјалног одрастања.

Ово је један од акцената радионице која је вечерас, поводом Међународног дана дјеце са Дауновим синдромом, одржана у амфитеатру Хидрелектрана на Требишњици, у организацији Актива жена Градског одбора СНСД-а Требиње.

Педијатар-неонатолог др Љиљана Буха истакла је да се у просјеку на сваких 650 или 700 новорођенчади роди дијете са овим хромозомским поремећајем, али и да је статистика драстично неповољнија када су у питању ризичне групе – труднице преко 35 година живота, оне које већ имају дијете са Дауновим синдромом, те породиље испод 20 година старости.

„Међутим, тестирање у току трудноће, које је са 99 одсто сигирности, превенираће рађање једног таквог дјетета. Ако се већ роди дијете јако је важан разговор са породицом – родитеља који очекује здраво дијете треба припремити за такву вијест: да има проблем за цијели живот и да ће се његов и живот цијеле породице из темеља промијенити. Након тога је важна рана интервенција – јер такво дијете много теже учи и основне ствари, а ментална зрелост никада не буде потпуна“, казала је др Буха истичући да се коефицијент интелигенције код дјеце са Дауновим синдромом креће од 10 до максимално 60.

„Та дјеца никад не савладају већину вјештина која су адекватна за њихову доб – али су увијек топла, њежна, весела и радознала“, истакла је др Буха.

Олгица Рудакијевић, дефектолог у специјалном одјељењу Основне школе „Јован Јовановић Змај“, са тродеценијским искуством рада са дјецом са посебним потребама истиче да је уз правилан педагошки приступ рад са дјецом са Дауновим синдромом једнако лијеп и изазован као и са другим школарцима.

„Свако дијете је – дијете. И оно са Дауновим синдромом је прије свега – дијете. И оно има исте потребе као и дијете које нема никаквих сметњи. Дакле, да се развија, да се дружи, да се образује, да живи у својој социјалној средини. Само што њима то иде мало теже и спорије, што не могу сами – па је за њихов психомоторни развој најважнија рана стимулација“, казала је Рудакијевићева, савјетујући родитеље дјеце са Дуановим синдромом да им се посвете, да буду стрпљиви и да прихвате напредак у малим корацима.

Неприхватање и нереална очекивања су и најчешћи проблем код родитеља дјеце са Дауновим синдромом – истиче и Мијат Шаровић, из удружења „Сунце нам је заједничко“, које већ двије деценије окупља родитеље дјеце и омладине са посебним потребама.

Додаје да их је окупила потреба да својој дјеци омогуће квалитетнији социјални живот кроз дружење и радну окупацију, да је све кренуло без адекватне стручне подршке, али да је, након двије деценије рада, ситуација данас значајно другачија.

Данас већ имамо дефектолога, психолога, физиотерапеута и логопеда, а добро је што овакав стручни кадар посљедњих година запошљавају и наши вртићи и школе – тако да је направљен значајан искорак на плану раног откривања и стимулативних третмана“, казао је Шаровић додајући да, уз организовану стручну подршку дјеци, друштво мора изнаћи начине да пружи руку помоћи и породици – од којих се многе суочавају са веома сложеним животним изазовима.

Градоначелник Лука Петровић истакао је да таква подршка у Требињу неће изостати, те да ће Градска управа кроз програме материјалне помоћи и запошљавањем настојати да олакша свакодневне тегобе социјално најугроженијих породица у којима одрастају дјеца са тешкоћама у развоју.

Снажну подршку Градске управе и убудуће могу очекивати организације цивилног друштва које се старују да дјеца са посебним потребама имају квалитетнији живот, о чему ће водити рачуна и Град Требиње – кроз нове садржаје које пружа његов инфраструктурни развој.

Петровић је казао да радује што је Требиње одавно „отворило“ овај проблем и што се по сензибилности и организованој бризи о дјеци са потешкоћама у развоју – од њиховог рођења, социјализације до образовања – показује као зрела средина.

Бурним апалузима учесници и посјетиоци трибине поздравили су пјевачки наступ осамнаестогодишњег Срђана Чучковића, којег Даунов синдром није онемогућио да се опроба у плесу, пјевању, свирању на хармоници…

Ни начин како га је средина прихватила није давао повод за окрутну спознају да је „другачији“ од својих другара, због чега и не чуди што је на мајчин приједлог да оду на радионицу о Дауновом синдрому запитао – шта је то?

„Изненадиће вас мој одговор. Јако је лијепо бити Срђова мајка. Наша старија дјеца већ имају своје породице – и он је нама веза. Тако да често кажем да нас је Срђо сачувао на окупу“, истиче Снежана Чучковић.

Р.С.