Има свијета и без интернета

ТРЕБИЊЕ I “Никад љепша јесен у љету није била”, овим ријечима мјештани Ушћа описују љето које је већ дубоко закорачило у јули.

Са овом сложеницом упознао нас је старјешина Одреда извиђача Требиње Небојша Неба Ратковић који је највећи “кривац” зашто је овај кутак требињске општине постао мјесто окупљања извиђача и младих спортиста не само из Требиња него и из РС, БиХ, Србије и Црне Горе.

Овог пута, стигли смо баш на ручак. Четрдесетак извиђача из Бањалуке, Требиња и Перлеза, зрењанинског насеља познатог из пјесме “Гаравог сокака”, ‘у Перлезу стао воз’.

На менију грашак са месом. И чоколадица.

“Ти као да си знао кад ћеш да дођеш. И баш на ручак”, са осмјехом ми рече Неба а на то се, укључи и ‘прва дама’ кампа Татјана Мркаић и дода: “А знао си да припремамо и добру питу од јабуке за вечеру”.

“Случајно сасвим”, рекох али ћемо пробати и једно и друго”, рекох им. А храна и укусна и обилна.

И нећете вјеровати, било је и “репете” поготово код оних најмлађих док су они старији искористили краткотрајни излет у град и “покварили” апетит.

“Дисциплина је на одличном нивоу, дјеца изузетно добро прихватају све обавезе и сви смо итекако задовољни. Они свакако највише”, каже нам Неба.

“Једино расположење квари Сушица која је поприлично хладна. Свега 20 степени али ипак је сезона купања, за оне најхрабрије отворена”, прича нам Неба.

“Камп је, на нашу радост, од оснивања до данас превазишао и наша најсмјелија очекивања. Ове сезоне успјели смо да нешто ново и доградимо. Захваљујући “Водама РС”, направљено је 40 метара потпорног зида, а ми смо направили надстрешницу и ограду и ово додатно уљепшали. Ево видите, данас ћемо поставити још један зид у близини обале. Није нам ни жеља да капацитет још више проширујемо. Када би овдје било више дјеце, вјерујте са њима би било немогуће провести предвиђене планове и програме обуке”, истиче он.

Планирано је да у наредном периоду у кампу гостују извиђачи, спортисти па чак и глумци.

Један од руководилаца одреда извиђача “22. април” из Бањалуке, рођена Новљанка Данијела Митрашиновић у кампу борави од првог дана. Она, њен супруг и дјеца, сви су извиђачи.

“Прва два дана боравка за младе извиђаче знају бити најтежа. Али они се одвикну од мобилних телефона, таблет, компјутера. А трећи дан већ се укључују у потпуности и уживају у сваком тренутку. То је најбоље од свега”, прича нам Данијела.

 

Дјеци најинтересантнија је, чини нам се, радионица у природи у којој дјеца израђују фигуре од гипса и осликавају. Предавач је професор Добро Марић из Титела а праве се тзв. “магнети” са обиљежјем “еко кампа”.

У тишини остависмо извиђаче који су нас увјерили да има живота и свијета и без интернета.

Ратомир Мијановић