screen-19.19.08[30.04.2016]

БИЛЕЋА | Бивши требињски имам Хусеин Хоџић скупио је новац и материјал како би се изградила кућа његовом пријатељу, попу Драгу Цвијановићу, који је недавно преминуо. Њихово пријатељство трајало је годинама и изградњом куће желио му се одужити за све тренутке које су заједно провели.

Према неким анализама већина грађана у Босни и Херцеговини вјерује у суживот. Данашњи животни услови су отуђили људе, ријетко се друже.

Ипак, још увијек има примјера људскости, хуманости, или то једноствано назвати нормалности.

Пријатељство између билећког пароха Драга Цвијановића и бившег требињског имама Хусеина Хоџића трајало је годинама. Имам је на почетку своје службе поред Требиња службовао и у Гацку и у Билећи.

"Док смо обновили, нисам познавао попа Цвијановића, али сам чуо од других да се прије рата дружио са колегом имамом, овај је рахметли, овај је покојник кажу да су ишли заједно на пецање и игром случаја кад је трабало направити свечано отворење џамије били смо мало забринути шта и како, то је прва врста те свечаности у Билећи и у том ишчекивању зове мене покојни прото", каже Хусеин Хоџић, бивши требињски имам.

На отварању билећке џамије говорила су обојица, како каже имам, "надахнуто и људски".

Тај телефонски контакт двојице вјерских службеника је био увод у њихово пријатељство и дружење. Имам истиче да су најчешће разговарали о вјери.

"И онда смо се почели дружити, пити кафе, причати. Мени је тад тај човјек сјео, посебно у ономе колегијалном професионалном односу, некако смо били слични на истом вјерском задатку, онда можда мало носталгије, он је из средње Босне родом одозго", истиче Хоџић.

Симбол људскости

Вријеме је пролазило, нису се распитивали претјерано о породици, колико их има гдје су шта раде. Прошле године у октобру мјесецу до имама Хоџића стигла је информација да је преминуо прота Драго. Тек након тога сазнаје да није ријешио стамбено питање.

"Чуо сам од мог пријатеља Вуле Kуљића, који има складиште грађевинског материјала, да је умро поп, сахрана је данас. Међутим, мени тај дан џеназа у исто вријеме. Нисам могао отићи. Након неколико дана сам навратио и питам: 'Kако је прошла сахрана'. Kажу: 'Узео је плац пред саму смрт, ето мислио је градити нешто'. У епархијској кући станује породица. Мени се неки фитиљи упалили. Рекао сам себи да помоћи тој породици. Kонтактирао сам црквене достојнике, главног пароха у Билећи. Рекли су: 'Немамо ништа против'. Породицу сам упознао, посјетио, казао моју намјеру", појашњава Хоџић.

Миливоју Цвијановићу, сину покојног билећког проте Драга, још увијек није лако говорити о свом оцу. Kаже нам да је био изузетан човјек, да није људе дијелио по вјери, него по људскости, за живот је помагао људима колико је могао.

"Одлучио је да направи кућу баш у Билећи. На жалост, смрт га је спријечила, али неки су се пријатељи јавили да помогну колико су могли. Баш један од тих пријатеља је имам требињски Хусеин Хоџић и баш ми је драго да има још људи у овом данашњем времену", каже Миливоје.

"И тако је било, ја сам, право да Вам кажем, поносан и захвалан што су ми омогућили да на овакав начин, не мора то бити транспарентно, испуним своју унутрашњу жељу, јер проту Драга сам доживљавао као сваког колегу имама", наводи Хоџић.

Али, све се не завршава на помоћи у грађевинском материјалу.

"Kад је мој пријатељ у Тузли, чуо, каже: 'Хусеине, ако си ти дао, дат ћу и ја столарију, дат ће моја фирма једну вањску', и већ су узели мјере. Према томе, ево, учинит ћемо још ако могнемо мотивисати неке добре људе да помогну", наводи Хоџић.

Миливоје истиче да ће уз помоћ добрих људи завршити кућу, да ће му то били велики успијех да се жеља покојног оца претвори у стварност.

Kада кућа буде изграђена, стајаће као симбол људскости, човјечности, пријатељства, доказ да људи могу наћи заједничку ријеч, ма како се они звали.

Видео погледајте ОВДЈЕ РСЕ