ИНТЕРВЈУ – Бранка Ратковић, директорица „Свислајон“ Индустрије алата: ПОСЛА СВЕ ВИШЕ

Сав дуг Индустрије алата је онај за порезе и доприносе. Остали дугови су у потпуности измирени. И они према Водоводу, Општини, Комуналном, Електродистрибуцији и свим добављачима. Све текуће обавезе редовно плаћамо па и оне за порезе и доприносе.

Знамо какво је стање у ИАТ-у у цјелини. Пратили смо дешавања у протеклом периоду и пажљиво прочитали вашу изјаву из марта ове године. Та изјава је вјероватно била мотивисана причом о дуговима. Укратко, какво је стање дуга ИАТ-а?

– Нажалост, и поред многих усмених обећања, чак и са врха државе, рјешавање овог питања није кренуло са мртве тачке. У више наврата, обављали смо консултације са кућама које се баве тим проблемима, а и уважаване су и од стране Владе Републике Српске, као озбиљни савјетници, али правог одговора још нема. Чекамо потез или Владе или Пореске Управе…

Коме све ИАТ дугује, како сервисирате те дугове и у којој мјери они угрожавају текућу ликвидност?

– “Свислајон” Индустрија алата Требиње тренутно има један једини дуг и то према Пореској управи. Подвлачим, од 2012. године све порезе и доприносе ова фирма редовно плаћа. Подсјећам, у периоду прије приватизације (1999-2006.) остао је дуг од око 10,7 милиона конвертибилних марака. Плаћено је 3,9 милиона, тако да по том основу дугујемо 6,8 милиона КМ. У враћању дуга прекинула нас је свјетска економска криза 2008. године. Све планирано нисмо измирили, а прави разлог је повећање намета преко 40%. У том времену, намети у другим земљама су смањени, а код нас повећани. У међувремену, од августа 2008. до децембра 2011. године тај дуг је повећан на 7,1 милион марака. Порезе и доприносе за раднике, који одлазе у пензију, уплаћујемо према достављеном захтјеву из Фонда ПИО. Напомињем, да у овом периоду ниједан радник није чекао на уплату нити један дан, нити је била упитна уплата по цијену да све остало у фабрици сачека. Морална обавеза нам налаже да раднику који је радни вијек провео у фабрици и уз то, у 99% случајева четири године бранио овај град и фирму, буде омогућено да без проблема оде у заслужену пензију. Постојећи закон о ПИО не дозвољава нам уплату старих дуговања радницима који одлазе у инвалидску и старосну пензију. Овај колектив је одувијек живио од свог рада и од пласмана својих производа, али због сложености услова у којима се послује, опстати је врло тешко. Једноставно, нема заштите производње, намети су такви да нас стављају у неравноправан положај са конкуренцијом (95% наших производа одлази на свјетско тржиште), а тамо у конкуренцији смо са прозвођачима који од својих дражава имају стимулације и постицаје за производњу. Зато нам је ликвидност увијек на ивици. За сада се боримо, сами, како знамо и умијемо.

Која сте потраживања скинули с дневног реда, које сте дугове отплатили и који су вам још остали?

– Сав дуг Индустрије алата је онај за порезе и доприносе. Остали дугови су у потпуности измирени. И они према Водоводу, Општини, Комуналном, Електродистрибуцији и свим добављачима. Све текуће обавезе редовно плаћамо па и оне за порезе и доприносе редовно плаћамо. Просјечно годишње уплаћујемо око 2.900.000 пореза и доприноса, у чему око 500.000 КМ годишње иде за повезивање радног стажа. У овој години, до шестог мјесеца, по овом основама уплаћено је већ 1,3 милиона КМ. Иначе, у периоду 2007-2016. Индустрија алата је уплатила близу 30 милиона КМ на име пореза и доприноса.

Да ли је ИАТ кредитно задужена? Ако јесте, како га сервисирате?

– Већ дуго немамо никакво кредитно задужење. Наравно, не због тога што нам таква финансијска ињекција није потребна већ постоји неколико непремостивих баријера. Као прво, кредити су неоправдано “скупи“ и такве камате не можете надокнадити из новостворене вриједности од тих уложених пара. Друго, услове који се траже да би добили кредит може испунити само она фирма којој кредит и не треба. Ми смо аплицирали за кредит код ИРБ-а. Међутим, стално смо одбијани, а као разлог навођен је недостатак средстава. Да ли је баш тако било, нисам сигурна или је посриједи било нешто друго. Међутим, на сву срећу, иза нас као јак и једини ослонац стоји Концерн “Свислајон” и са финансијама и са комплетном логистиком, тако да смо остали усправни.

Каква је тренутна позиција ИАТ-а на тржишту?

– “Свислајон” Индустрија алата, је била и остала, синоним за квалитет. О квалитету нашег алата се зна широм свијета. Да је тако, потврђује чињеница да имамо уговорен посао до краја 2017. године па и за почетак 2018. године. Ови подаци радују и знак су да смо на добром путу, потпуног оздрављења.

Који се производи највише траже, који су производи ИАТ данас најактуелнији?

– Оно што охрабрује је чињеница да постоји тражња за свим нашим производима. Напомињемо, да смо у претходним годинама урадили детаљну анализу профитабилности сваког производа и да смо у производњи задржали само производе који доносе добит, а који задовољавају тражњу. Генерално, сви производи у којима је уграђено више знања и виши степен обраде уз наш квалитет, имају пролаз на свјетском тржишту.

Какво је конкурентско окружење на подручју бивше СФРЈ, да ли је тржиште на том простору довољно регулисано? Имате ли проблема са извозом у Црну Гору, Македонију, Косово…?

– У Србији имамо два овлаштена дистрибутера, двије наше продајне куће и преко њих покривамо тамошње тржиште. Задовољни смо продајом, мада може и боље, али ни то тржиште, као ни наше није уређено, и набавља се свашта без обзира на квалитет резног алата. У Македонији и Црној Гори, мада тамо имамо партнере и дугогодишње дистрибутере нашег алата, пласманом нашег алата нисмо задовољни, јер једноставно не постоји привреда нити један велики привредни субјект. Све се угасило, тако да наше алате користе само мале приватне фирме. А некад био је то дио «нашег» домаћег тржишта, од кога смо јако добро живјели.

Какво је стање у металској индустрији РС, који су основни проблеми металског сектора? Некад је држава давала разноразне олакшице у девизној сфери, да ли данас има икаквих подстицаја те или друге врсте?

– Металопрерађивачка индустрија у Републици Српској, могу слободно рећи, не постоји. На рачун металопрерађивачке индустрије приоритет је преузела трговина и увоз свега и свачега. Фабрике су куповане у бесцјење и на тим мјестима су ницали стамбени објекти, трговачки ланци и све што не ствара нову вриједност. Нема јаке државе без јаке привреде и стварања нове вриједности. Ми смо опстали искључиво својим радом и срећом да је држава продала свој удио фирми “Свислајон”, која није имала за циљ да нас затвори. Чуди чињеница да се помаже неким гранама индустрије на разне начине, а да се нашој фирми и поред потписаних разних протокола, закључака, договора… не олакшава пословање. Ми нисмо фирма која може саопштењем повећати цијене и да то купци морају прихватити. Нисмо фирма која чека да јој држава дозначи средства. Нисмо фирма која ради на црно. Нисмо фирма која запошљава непријављене раднике. Гарантујем, у историји фабрике нити један радник није био у фирми нити један сат да није био пријавњен у пореској или гдје се већ прије пријављивало. Гарантујем, да нити један комад резног алата није продат, а да се није за њега платио ПДВ. Овим отворено провоцирам и прозивам, дајте свима исте услове па да видимо ко ће добити утакмицу!

Рекосте, деценијама, од самог оснивања, квалитет је био синоним за производе ИАТ-а. У међувремену, много ствари се промијенило. Да ли је квалитет остао на нивоу који је неопходан?

– Једино што је одржало наш алат на свјетском тржишту је квалитет и само квалитет. Не само технички квалитет, већ и квалитет комплетног сервисирања купца. Ми смо сертификовани са ИСО стандардом још од 2000. године. Међу првим смо у Европи добили сертификат ИСО 9001-2015.

Teхнолошки, колико ИАТ зостаје? Шта би требало урадити да се ухвати у корак са иновацијама у обради метала?

– У свим производњама, па и у нашој, сваке године постоје новитети. Наравно, у ситуацији у којој се налазимо, нисмо у могућности пратити трендове, јер питање свих наших питања, па и инвестиција, је рјешавање пореског дуга. Кад би то питање било рјешено, онда би могли релаксирано ући у процес куповине нове опреме. У почетку би то било улагање у „уска грла“ производње, а касније, у модернизацију и замјену дотрајалих машина. Упуштати се у инвестицију када вам над главом стоји мач који може једним потезом да уништи сав труд и борбу за опстанак, је исувише ризично. Истина, постоје пројекти којима смо и аплицирали код неких страних фондова (систем гријања, систем одвођења уљних пара, систем централног хлађења…) али опет дођемо до непремостиве препреке пореског дуга…

Иако је прерано, каква су Ваша размишљања о наредној планској години? Имате ли корвертиран неки нови потез, производ или технологију?

– Већ смо обавили разговоре са нашим великим купцима, а у вези производње алата већег степена обраде и квалитетнијег начина израде. Што се тиче набавке нових машина, овдје једино можемо очекивати финансијску помоћ Концерна, јер остали извори су неповољни или недоступни.

Како уопште, видите ИАТ у наредној деценији? Да ли је организациона структура оптимална или изискује неке промјене? Рачунате ли на већу коњуктуру и динамичнији економски раст или на стагнацију?

– У 2012. години смо направили нову организацију која се показала добром. Наравно, фирма је жив субјект, сваки дан треба радити на побољшању, прилагођавању ситуацији на тржишту, рјешавати унутрашње проблеме. Ми смо се сусрели са проблемом одласка великог броја радника у пензију. За ово вријеме смо примили 120 нових радника. Ако знамо да се, код нас, мора обучавати млади радник бар шест мјесеци, онда можете претпоставити које је то оптерећење за фирму. Прије је у фабрику долазио обучен радник, који је два до три дана седмично имао праксу током школовања. Сада тога нема. Међутим, морам напоменути, моји сарадници и ја смо поносни на те младе раднике, у њима постоји радна етика и радне навике и зато сам сигурна да ће бити ослонац за будућност.

Да ли бисте данас младим Требињцима савјетовали да упишу неко од занимања у оквиру металске струке?

– Ми смо имали једну радионицу са Агенцијом за мала и средња предузећа, гдје су учешће имала и дјеца из завршних разреда основних школа. Нажалост, и ту се видјело да дјеца, имају, још у том узрасту, имају аверзију према раду у условима какви су код нас. У ИАТ је једино мјерило рада извршење норме. Реалан сектор је основ и будућност!

Свислајон-Tаково у ИАТ је инвестирао 37.253.766,30 КМ у посљедњих 10 година

Колико је до сада “Свислајон” инвестирао у ИАТ? Да ли су та средства успјешно реализована?

– Од момента приватизације Индустрије алата Требиње, пословни систем “Свислајон-Tаково”, према Уговору о приватизацији инвестирао је у вриједности од 18.613.513,00 КМ. Kупио је и платио имовину која је била ван функције производње у вриједности од 18.640.253,30 КМ.

Пословни систем “Свислајон-Tаково” у ИАТ је укупно инвестирао 37.253.766,30 КМ у посљедњих 10 година. ИАТ је од уплаћених средстава од стране пословног система “Свислајон-Tаково” и из средстава из редовног пословања, уплатио:

– У буџет Републике Српске по основу пореза и доприноса 29.083.500,63

КМ, од чега 5.611.814,99 КМ по основу повезивања радног стажа радницима, да би се истим омогућило право на пензију;

– У локалну заједницу у вриједности од 626.880,53 КМ;

– Измирио сва дуговања према Електропривреди у вриједности од 10.723.837,98 КМ;

– Вратио кредите у вриједности од 4.856.834,0КМ;

Једини дуг ИАТ-а јесте по основу пореза и доприноса из ранијих периода, о коме је већ било ријечи. Имовина, односно некретнине које ИАТ није користио, купљене су у складу са законским прописима, а то подразумијева да је вриједност процјењивана од стране државом овлашћених процјенитеља и да је сва имовина купљена путем законски прописаног лицитираног поступка. Све некретнине плаћене су најмање три пута више него што је њихова тржишна вриједност. Резултат тих инвестиција јесте да данас ИАТ успјешно послује, остварује пословну добит, да нема кредитних задужења и да у последњих пет година уредно измирује своје обавезе према држави, добављачима и својим запосленима.

Разговарала Маја Бегенишић/Глас Требиња