Историјски дан, народ одлучује: ОXИ или НАИ

20150705083155_313818
АТИНА │ Грци данас бирају између два пута: наставка сарадње с кредиторима или ризичног раскида с „Тројком“.
Своју ријеч о референдуму дали су и свјетски економски стручњаци.
Међу првима се огласио нобеловац Џозеф Стиглиц који је жестоко искритиковао политику „Тројке“.
„Грци, обе опције носе велики ризик. Ја савјетујем да заокружите „не“. Та опција вам гарантује какву-такву наду да ћете сами контролисати сопствену судбину. Супротна опција пружа непојмљиво мучење и дужничко ропство“, рекао је Стиглиц.
С њим се слаже још један добитник Нобелове награде Пол Кругман.
„Грчке банке су затворене, а контрола капитала је уведена. Излазак Грчке из зоне евра уопште није тако страшан, а ситуација о напуштању дјелује много свјетлије од останка у безизлазном лавиринту дугова“, каже Кругман.
Супротно мишљење има Вики Прајс, главна савјетница Центра за економско истраживање.
„Ја бих заокружила „да“. Та опција задржава банке у солвентном стању и оставља простор за даље преговоре“, поручила је Прајсова Грцима.
Чињеница је да обе стране сносе одговорност за катастрофално стање у Грчкој. Кривица Грка је у превеликом задуживању, док су кредитори суровим мјерама штедње додатно обогаљили економију.
Слично размишља признати стручњак Џефри Сакс који сматра да ЕУ мора да „олабави стисак“.
„Нијемци морају да промијене свој став и омогуће Грчкој оствариви начин враћања дугова. Да би се то десило, Грци морају да заокруже „не“ или им нема спаса“, додаје Сакс.
Једини нобеловац који би заокружио „да“ је Кристофер Писаридес.
„Пут опоравка је суочавање са проблемом, а не бјежање од истог“, јасан је Писаридес.
Круг стручњака који гласају за „не“ затвара професор у Париској школи економије Томас Пикети, који је захтјеве кредитора назвао „класичном изнудом“, преноси Блиц.
Отворена гласачка мјеста
Гласачка мјеста у Грчкој отворена су јутрос како би се грађани изјаснили да ли је „за“ или „против“ захтјева међународних кредитора за мјере штедње и раст пореза за финансијску подршку.
Референдум у Грчкој одржава се након што Атина није успјела да постигне договор са представницима „тројке“ – ЕУ, Европске централне банке /ЕЦБ/ и Међународног монетарног фонда /ММФ/ чиме би била ослобођена посљедња транша финансијске помоћи вриједне 7,2 милијарди евра.
Атина због тога није имала потребна средства да 30. јуна уплати рату ММФ у износу од 1,7 милијарди евра.
Тројка је 25. јуна пред представнике Атине изнијела приједлог за низ мјера штедње.
Премијер Алексис Ципрас објавио је 27. јуна да ће се јавност о приједлогу изјаснити на референдуму, а дан касније то су подржали предсједник и парламент.
У Грчкој има око десет милиона регистрованих гласача и први прелиминарни резултати очекују се непосредно по затварању биралишта послије 19.00 часова.
Срна