Један балкански језик је међу 10 најстаријих

369899_1
Еволуција језика подсећа на биолошку – догађа се из часа у час, из генерације у генерацију, па не постоји одређена преломна тачка између одређеног језика и језика који се развио из њега. Због тога је немогуће рећи да је неки језик заиста старији од другог; сви су они једнако стари као и човечанство. Према томе, сваки од доле наведених језика може да се похвали неком древном карактеристиком која га издваја од осталих.

Хебрејски

Хебрејски је замимљив због тога што је око 400. године нове ере углавном изашао из употребе, али је остао сачуван као литургијски језик Јевреја широм света. Међутим, са појавом ционизма у 19. и 20. веку, хебрејски је оживео и постао званични језик у Израелу. Иако се модерна верзија разликује од библијске, људи којима је хебрејски матерњи језик могу у потпуности да разумеју оно што пише у Старом завету и текстове који су повезани с њим. Будући да је матерњи језик већине људи који су први почели да се служе савременим хебрејским језиком био јидиш, он је вишеструко утицао на савремени хебрејски језик.

Тамилски

Тамилским језиком говори око 78 милиона људи и признат је као званични језик у Индији, шри Ланки и Сингапуру. То је једини класични језик који је опстао током читавог пута до савременог света. Припада породици дравидских језика, која обухвата низ језика, углавном из јужне и источне Индије. Научници су открили натписе на овом језику који потичу још из трећег века пре нове ере и од тада није излазио из употребе. За разлику од санскрита, другог древног индијског језика, који је изашао из опште употребе око 600. године пре нове ере и углавном постао литургијски језик, тамилски је наставио да се развија и данас је 20. на списку најраспорстрањенијих језика широм света.

Литвански

Већина европских језика припада породици индоевропских језика, чија је међусобна дистинкција почела око 3500. године п.н.е. Развили су се у десетине различитих језика, као што су немачки, италијански и енглески, и постепено губили заједничке карактеристике. Један од језика из балтичког огранка породице индоевропских језика задржао је више одлика језика који лингвисти називају праиндоевропским језиком (ПИЕ), а који је, према њиховим претпоставкама, био у употреби око 3500. године п.н.е. Из неког разлога, литвански је задржао више гласова и граматичких правила из ПИЕ од било ког другог сродног језика и због тога се може сматрати једним од најстаријих језика на свету.

Фарси

За оне који можда не знају, фарси је језик који се, између осталог, говори у данашњем Ирану, Авганистану и Таџикистану. Сви су чули за персијски језик, а прва асоцијација су вероватно слике духова који излазе из боце. Реч је, заправо, о истом језику, а различитим називима. Фарси је проистекао непосредно из староперсијског, језика Персијског царства. Савремени персијски језик уобличен је око 800. године нове ере, а разликује се од многих савремених језика, између осталог, по томе што се од тада релативно мало мењао. Људи који данас говоре персијски много лакше читају списе из 900. године нове ере, него што људи са енглеског говорног подручја читају шекспира.

Исландски

Још један индоевропски језик, овога пута из северногерманског огранка. Многи германски језици изгубили су карактеристике које имају други индоевропски језици, али исландски је имао конзервативнији развој и задржао је већину тих карактеристика. Ни данска управа (од 14. до 20. века) није много утицала на језик, који се углавном није мењао од када су викинзи населили острво.

Македонски

Породица словенских језика, која, између осталог, обухвата руски, пољски, чешки и хрватски, релативно је млада. Од заједничког претка, прасловенског језика, почели су да се одвајају када су грчка браћа Ћирило и Методије стандардизовали језик, створивши језик данас познат као староцрквенословенски, као и одговарајуће писмо. Језик су у деветом веку проширили на север, када су кренули у мисију покрштавања Словена. Ћирило и Методије су били са севера Грчке (данашња Македонија), па македонски (заједно с сродним бугарским) највише личи на староцрквенословенски.

Баскијски

Баскијски језик је права лингвистичка мистерија. Тим језиком говоре Баски у шпанији и Француској, али он није сродан било ком романском језику (у које спадају француски и шпански), нити било ком другом језику на свету. Лингвисти су деценијама нагађали са којим језиком би могао бити сродан, али ниједна теорија није била одржива. Очигледно је једино да је постојао у тој области пре доласка романских језика, дакле, пре него што су стигли Римљани и донели латински, из кога ће се касније развити француски и шпански.

Фински

Најстарији документи на финском језику потичу из 16. века, али, као и сваки други, и овај језик има историју која је много дужа. Реч је о језику из угрофинске групе, којој припадају и естонски, мађарски и неколико језика којим говоре мањине у Сибиру. Упркос томе, фински има неколико позајмљеница, које су током векова преузете из других породица језика. Те позајмљенице су у финском често ближе изворном облику него у језику из којег су преузете. Реч „аитл“, на пример, која значи „мајка“, потиче из готског, којим данас нико више не говори. Реч „кунингас“ (краљ) потиче од германске речи „кунингаз“, која не постоји више ни у једном германском језику.

Грузијски језик

Главни језици три јужнокавкаске државе – Јерменије, Азербејџана и Грузије – потичу из три потпуно различите породице језика: индоевропске, туркијске и картвелске. Грузијски је најраспрострањенији картвелски језик и једини у региону Кавказа који има древну књижевну традицију. Његово лепо и јединствено писмо такође је прилично старо – верује се да је још у трећем веку настало прилагођовањем арамејског. Постоје само четири картвелска језика којима говоре мањине унутар Грузије.
Ирски (гелски) језик

Иако је реч о језику којим данас говори незнатна већина ирског становништва, за собом има дугу историју. Припада келтском огранку индоевропских језика и коришћен је у данашњој Великој Британији и Ирској много пре утицаја германских језика. Из овог језика су се развили шкотски гелски и манкс (некада коришћен на Острву Мен), али се на овом списку нашао због тога што има најстарију народну књижевност од било ког језика у Западној Европи. Док је остатак Европе говорио својим језицима, а писао на латинском, Ирци су изабрали да пишу на властитом језику.
БНТВ