Како је Балкан постао регрутни центар за Исламску државу?

111

БЕЧ │ У региону у ком ране рата почетком 90-их нису зацијељене, а експлозивна мјешавина економсих, политичких и социјалних фактора тјерају младе у загрљај екстремиста.

То тврди бечки дневник „Пресе“. Велики изазов је незапосленост младих, упозорава Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.

Он је указао да незапосленост младих на Балкану износи 50 одсто, а у Босни чак 63 процената, што је највиша стопа у свијету.

„Већина младих у Босни живи код родитеља, нема перспективе приступања ЕУ или побољшања животних услова. Такође приступ тржишту рада још увијек је организован од стране странчаког апарата„, нагласио је Џихић додајући да је слично и на Косову.

И са Косова се претежно необразовани, незапослени и мушкарци, који су се огријешили о закон, из разорених породица, прикључују самопроглашеној Исламској држави.

Они бјеже од породичног насиља, проблема у браку, дугова, наркотика, алкохола и кривичних дјела, те су у потрази за партнером, изазовима. „Пресе“ подсјећа да је почетком јуна „Хајат медија центар“, пропаганда машинерија џихадиста такозване Исламске државе објавио видео, са групом наоружаних који најављују талас терористичких напада у Србији, Косову, Албанији и Македонији уз позив муслиманима на Балкану да слиједе „позив килафата“, то јест да успоставе исламски систем.

Лист указује да у редовима Исламске државе у Сирији или Ираку највећу групу страних бораца чине, према извјештају „Суфан групе“, грађани Босне и Косова.

До октобра било је 330 бораца из Босне, а са Косова 232. Према „Суфан-у“ са Балкана се 875 особа прикључило Исламској држави. Босна и Косово су, у поређењу са другим европским земљама, натпросјечно заступљени. На милион становника на Косову дође 125 бораца, а у Босни 85, подвлачи „Косовски центар за безбедносне студије“.

Поређења ради у Белгији, која се бори, такође, са радикализацијом својих грађана, на милион становника дође 41 борац Исламске државе.

Регрутовање на Балкану функционише само дјелимично преко интернета – онлајн садржај служи само као мултипликатор, тврди невладина организација „Атлантиц Инитиативе“.

„Пресе“ указује да је у Босни, као и на Косову, Саудијска Арабија дала великодушне донације за изградњу инфраструктуре и хуманитарне организације послије рата 90-тих, чиме је себи обезбиједила значајан утицај. Тиме је саудијски вехабизам годинама добијао на утицају.

Проблем постају све више салафистички проповједачи, који у „подземним“ заједницама шире своје ултраортодоксне ставове. Та „легла радикализације“, како из назива „Атлантик Иницијатив“, попуњавају рупе социјалног, здравственог и образовног система, које владе економски слабијих земаља нису у стању да затворе, додаје лист.

Дневник указује да ЕУ повећава притисак на Босну, те, како би затворила славине новца терористима, Брисел намјерава да успосатви „црне листе“ земаља које олакшавају финансирање терориста. Према извјештајима, како додаје „Пресе“, Босна је једина европска држава на тој листи, поред већ уобичајених Авганистана, Ирана, Ирака, Јемена, Северне Кореје, Сирије, Гвајане, Лаоса, Уганде и Вануатуа.

(Независне новине/агенције)