Како је нестало 16,8 тона српског злата из Швајцарске банке?

zlato

БЕОГРАД l Више од 16 тона златних полуга, које су после сукцесије имовине СФРЈ припале Србији, нестале су из једне Швајцарске банке.

Где се сада налазе, како и зашто су отуђене и колико су вределе тоне златних полуга које су се до момента деблокаде финансија бивше СФРЈ налазиле на рачуну Банке за међународно поравнање у Базелу?Судећи по изјави гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, овим питањима још дуго ће се бавити надлежни органи у Србији.

 Остала само тона?!

„Од 46 тона злата похрањених у Базелу остала само још једна тона“, изјавила је гувернерка пре неколико дана и то је било све што је она по том питању открила.

Према сазнањима „Блица“, бројка коју је изнела Табаковићева односи се заправо на количину злата која је припадала бившој СФРЈ, док је Србији и Црној Гори сукцесијом припало 16,8 тона. То, наравно, не мења чињеницу да тих златних полуга, који су чиниле значајан удео у српским девизним резервама, више нема, а да је јавност остала ускраћена на одговор ко их је отуђио.

У Народној банци Србије нису превише речити. За „Блицу“ кажу једино да је српско злато из Базела продато између 2001. и 2002, али не откривају коме, како и зашто.

Наводе и да је Народна банка Југославије, независно од злата из Базела, у другој половини 2001. године из земље, такође, изнела око 5 тона златних полуга ради њихове дораде, али је и то убрзо продала на међународном тржишту.

Титово злато хоће Словенци и Босанци

„Детаље ових трансакција у вези са златом НБС не може у овом тренутку да саопштава из разумљивих разлога“ стоји у одговору „Блицу“.

„Блиц“ је покушао да и од ондашњих политичких актера добије одговоре на питање како су нестале тоне српских златних полуга из Базела. Млађан Динкић, који је у том периоду био гувернер НБЈ а самим тим и директно надлежан, наводи за наш лист да „не зна о чему се ради, нити разуме шта га питамо“.

„Сви подаци о кретању девизних резерви Народне банке, укључујући и злато, су јавни. Не постоје никакве мистерије нити тајне у вези са тим. У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви“, каже Динкић.

На наше питање да ли се сећа да су на почетку његовог мандата продате тоне злата, он одговара:

„Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала око 360 милиона америчких долара у девизним резервама, а до краја мог мандата оне су повећане на 3,3 милијарде долара. Иначе, централне банке продају злато и пребацују га у девизну ефективу, уколико је у том тренутку потребно обезбедити ликвидна средства и ако постоје потребе државе, привреде и банака за плаћање према иностранству.“

Ни Александар Влаховић, тадашњи министар привреде и приватизације, не сећа се шта се догодило са златом из Базела.

„Први пут чујем причу и да је нестало и да је продато“, тврди Влаховић.

„Блиц“ је покушао да добије и Божидара Ђелића, који је у то време био министар финансија, али је он био недоступан.

Народна банка сада има 18,5 тона злата

Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије располаже са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5% девизних резерви. Од тога се једна тона налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања у Базелу.

Народна банка купила преко две тоне злата

Како нам је речено, то је стање од 2006. године, када је Црној Гори „исплаћен“ припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о питањима сукцесије. Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС.

Блиц