Ко се и колико уграђује у цијену горива у БиХ?

gorivo

БАЊА ЛУКА I Точимо гориво чија је цијена знатно већа од оне из периода када је нафта на свјетском тржишту коштала колико и данас.

Набавне цијене нафте сада су на нивоу из 2004. године, када је гориво код нас по литру коштало око марку, а сада је за 60 одсто скупље.

То показује анализа свих релевантних параметара и дугогодишње статистике коју је за „Независне“ израдио Алмир Бечаревић, некадашњи директор „БХ гаса, који готово двије деценије прати стање на тржишту гаса, а које је у директној вези са цијенама нафте.

Овај стручњак за енергенте упозорава да би држава требало да заштити потрошаче, јер је уочљиво да се неко „уграђује“ у цијену горива. Бечаревић наводи и информацију да гориво данас плаћамо колико је коштало 2010. године, иако је нафта на свјетском тржишту сада драстично јефтинија.

Истовремено, ништа се значајно, подвлачи он, у том периоду није мијењало ни када је ријеч о наметима, односно дијелу који себи узима држава, а да је то тачно, потврђено нам је и из Управе за индиректно опорезивање БиХ, гдје су казали да су износи акциза остали исти од средине 2009. године.

Притом је због чињенице да се пумпаџије често правдају и кретањима када је ријеч о курсу долара Бечаревић уважио и тај параметар.

„Почетком 2010. године дизел је на нашим пумпама коштао 1,63 КМ, колико углавном кошта и данас. Међутим, разлика у набавци је скоро па дупла, и тада је барел, прерачунато у нашу валуту, коштао 103,5 марке, а сада кошта 67 марака“, навео је Бечаревић.

Међутим, по његовим ријечима, незахвално је рећи да ли су се у овој разлици највише „омастиле“ рафинерије или пак дистрибутери на мало, али је, како подвлачи, посао надлежних органа да то утврде.

„Само је суштина у томе колико држава жели да контролише да ли неко зарађује преко леђа грађана јер акцизе у гориву у БиХ су најмање у окружењу и Европи. Како објаснити да у малопродаји имате на неким пумпама дизела по 1,40, а на другим је цијена до 1,65, кад готово све врше набавку у истим рафинеријама“, пита се Бечаревић.

Економски аналитичар Зоран Павловић оцјењује да је ситуација на нашем тржишту таква да не постоји транспарентно приказивање структуре цијене производа које плаћамо, укључујући и гориво.

„Цијене се планирају на градском нивоу, па су у Добоју ниже него у Бањалуци, али то је зато што тамо постоји један дистрибутер који их је снизио у односу на друге, и тако поставио ниво цијена за град“, каже Павловић.

Какав је став Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске јуче, упркос бројним покушајима, нисмо успјели сазнати, али нам је раније речено да су бензинске пумпе тек једна карика у ланцу, те да они немају пресудан утицај на износе који плаћају грађани.

Гас драстично појефтинио Алмир Бечаревић, некадашњи директор „БХ гаса“, истиче да је цијена гаса у задње три године пала за око 70 одсто, а, како је објаснио, базне цијене за израчун гаса су управо рафинеријске цијене нафте.

Он каже да је након одлуке да се ограничи цијена „БХ гасу“, грађанима у Кантону Сарајево у првом кварталу 2016. остало више од пет милиона КМ.

„Влада Федерације БиХ и ресорни министар чисте гас од екстрапрофита, а сматрам да и када је ријеч о нафти, треба бар провјерити и утврдити стање“, рекао је Бечаревић.

Независне новине