КОД КНЕЗА НА БАЛУ: У Дучићевом Требињу култура препозната као развојна шанса

ТРЕБИЊЕ │ У позоришној сали Културног центра вечерас је одржана свечана академија „Код кнеза на балу“, централни програм 51. „Дучићевих вечери поезије“, традиционалне светковине стиха посвећене најзнаменитијем Требињцу, пјеснику Јовану Дучићу.

У поздравној бесједи у име домаћина, градоначелник Требиња Лука Петровић је истакао да је овај град, захваљујући између осталог и свом најпознатијем суграђанину – Јовану Дучићу, данас на добром путу да и у ширим европским оквирима представља мјесто које је изазовно и у оквиру самог културног менаџмента изузетно атрактивно и конкурентно.

Он је рекао да је концепт који је у своје развојне планове ставио културу у ред највећих шанси која оплемењује људске животе у Требињу примијењен кроз пројекат „Требиње – град културе“, чиме су оборене све раније тезе да се улажући у културу губи само вријеме, новац и развојни темпо.

„Ми смо у Требињу показали да култура може да буде основа за интензиван економски развој у туризму и његовим пратећим секторима“, навео је Петровић.

Он је додао да је требињски културни концепт почео са Дучићем, тече са Дучићем и наставиће се са Дучићем, који је својим животом и умјетничким дјелом пробудио један нови сензибилитет и на најљепши начин отворио перспективе за које се није ни слутило да постоје.

Петровић је навео да кроз културу Требиње доживљава и свој урбани и туристички развој, што доказују чињенице да се води рачуна и о најмањем комуналном пројекту, који су директна инвестиција у развој и за које трошковни параметри не постоје.

„Нико са сигурношћу не може да предвиди какав развојни темпо можемо да очекујемо у наредном периоду – јер су наши капитални пројекти у туризму од Требиња направили град који је спознао, обликовао и бројним пословним људима понудио нове могућности и још веће изазове“, поручио је Петровић.

У бесједи о пјеснику, проф. др Бошко Сувајџић казао је да је његов Дучић – пјесник „страшне међе“ и слутње, мутних сензација и неразјашњених немира у човјеку, пјесник ерупције боја и музике, дубровачке отмености и љепоте француске дикције, али и пјесник храбрости – да се воли свој народ, своја земља и црква, реда, хармоније и прогреса у културном писму народа који за ред, хармонију и прогрес одвише не мари.

„Дучић нас опомиње. Стога нам је некад одвећ хладан и далек. Дучићево дјело, па и ове вечери поезије у Требињу, представља оно фино, филигранско ткање које једном народу и његовој историји обезбјеђује дубину културног памћења. А без те дубине културног памћења – нису могући ни народ ни његова историја“, поручио је Сувајџић.

У умјетничком програму свечане академије наступили су Хор АКУД „Лола“ из Београда, драмски умјетници Биљана Ђуровић, Небојша Кундачина и Срђан Карановић, вокални и солисти балета Александра Стаменковић, Снежана Берић, Бојана Жегарац и Милан Рус, уз клавирску пратњу Невене Живковић и домаћи дует Божидар Вучур и Марија Нинковић.

Р.С.