Коме у БиХ одговара минимизирање и негирање тероризма?

САРАЈЕВО/БАЊАЛУКА │ Европска унија појачава границе због опасности од потенцијалних терориста, а БиХ, па чак и дио Европе проблем тероризма у БиХ, гура испод тепиха. Док Европа није сигурна, Америка јесте – па је БиХ ставила на црну листу.

Захваљујући Нусрету Имамовићу, команданту ал-Нусра Фронта, и седам организација које финасирају Исламску државу, БиХ је од краја прошле године на „црној листи“ Савјета безбедности УН. У небројеним шеријатским насељима, а и градовима, у ФБиХ, према сазнањима страних обавјештајних служби, несметано дјелује више од 6.000 сљедбеника вехабијског покрета, а претпоставља се да је број њихових симпатизера премашио стотину хиљада. Више стотина бх. држављана борило се, а и даље се бори у редовима Исламске државе. Све то даје за право министру безбједности у Савјету министара БиХ Драгану Мектићу да грађанима поручи да терористичких кампова у БиХ нема…

– Одговорно тврдим да у БиХ нема одређених кампова или мјеста гдје се врши обука и увјежбавање у било каквим дисциплинама која има икакве везе са тероризмом – каже Мектић.

У параџематима, ни Исламска заједница, а ни БиХ нису у стању да проведе своје законе. Министра безбједности то не брине, а тврдње безбједносних служби Републике Српске сматра злоупотребом за политичке и медијске циљеве.

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач истиче да је свима позната чињеница, а и странцима који се налазе у БиХ, као и надлежним службама Републике Срспке да постоји велики број параџемата. Додаје и да је више стотина лица регрутовано на џихадистичка ратишта, док се вратило више од 50.

Неадекватне казне пред Судом БиХ повратницима са ратишта Исламске државе, па ни чињеница да за мале паре откупљују своју слободу не забрињавају бх. званичнике. Политички циљеви у првом плану и у свакој прилици.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денс Звиздић  каже да би „рецимо, доношење закона о забрани говора мржње и негирању свих злочина, укључујући злочин геноцида значајно би утицало на смањење тензија у БиХ“.

Зашто су политичка питања која СДА годинама намеће доведена у контекст антитерористичке сарадње БиХ и Европске уније? Скретање пажње са стварног проблема, сматрају у Републици Српској.

Антон Касиповић, министар правде Републике Српске, упозорава да „било какво минимизирање опасности од тероризма јесте, у ствари, највећа препорука тероризму“.

Минимизирају ли европски званичници стварну опасност од десетина шеријатских села у БиХ или тактизирају.

Жил де Керчови, координатор ЕУ за борбу против тероризма, каже да „БиХ обавља своју дужност, жели да ради, имају опредјељење да остану активни“.Негира европски званичник повезаност БиХ држављана или џихад бораца азијатског порјекла, који су ратовали и у БиХ, са терористичким актима по Европи. Једина веза, каже, јесте чињеница да је оружје којим је извршен терористички напад у Паризу са ових простора. А захваљујући коме је то оружје доспјело у Париз и може ли Мектић „одговорно да тврди“ да у вехабијским селима нема оружја, кад већ тврди да нема кампова!?

РТРС