Компјутерски неписмено 84% студената у Србији

kompjuter

БЕОГРАД I Чак 84 процента студената ФОН-а, ФПН-а, Правног и Економског факултета компјутерски су неписмени, показује истраживање НВО Заштита потрошача.

Осим тога, основне стручне термине на енглеском не зна 72% студената.

Како наводе, овакво стање је последица чињенице да скоро нема практичне наставе на тим факултетима, као и да већина професора држи наставу на начин на који је то рађено пре више од 30 година.

Забрињавајуће је да студенти нису ни свесни тога да су компјутерски неписмени, истиче се у саопштењу НВО Заштита потрошача.

„Чак 84% од укупно 202 анкетирана студента тврди да зна да користи Ексел, један од три основна програма из Мајкрософтовог пакета канцеларијских програма, који се налази готово на сваком рачунару. Међутим, само 14% њих знало је да сабере низ од девет бројева у овом програму, а мање од пет одсто студената зна да изради најједноставнији график“, наводи се у саопштењу.

„Ово је последица чињенице да факултети уписују знатно више студената него што могу квалитетно да образују. Многим факултетима недостају наставно особље, опрема, па чак и простор. Због тога је тешко организовати практичну наставу, па наши академци немају прилику да користе чак ни основне програме током школовања“, наводи Ненад Бумбић из Заштите потрошача.

Они истичу да се, према методологији Републичког завода за статистику, особа може сматрати компјутерски писменом ако зна да уради четири задатка, међу којима је и израда графика, а „према том критеријуму чак 95% студената обухваћених факултета је недовољно компјутерски писмено“

Осим тога, наводе и да 72% анкетираних није знало да преведе ниједан од пет основних термина из своје струке на енглески језика, док је од 48 анкетираних само троје будућих правника знало је како се на енглеском каже “члан закона” или “физичко лице”, а само један је знао како се каже “уредба”.

Бумбић наводи да се у развијеним земљама статистика изучава тако што студенти решавају задатке у Екселу или неком другом програму, док се код нас и даље учи на исти начин као и пре 30 година – уз помоћ оловке и дигитрона.

„У суморној слици друштвених факултета постоје и светле тачке. Студенти који су знали да реше практичне проблеме или да раде у Екселу су често истицали да су то научили захваљујући професорима који су организовали наставу кроз практичан рад. Проблем је само што на сваком од обухваћених факултета, има тек по један или два таква професора“, истиче он.

Б92