Коначно права за ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ РАТНЕ ТОРТУРЕ

Цивили који су били изложени неком виду тортуре током ратних војних дејстава током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, у Центру за услуге грађана у градској управи Требиње могу да поднесу захтјев за осигурање права жртава ратне тортуре.

Законом су обухваћени сви они цивили који су били изложени било ком облику тортуре током ратних дејстава у периоду од 17. јуна 1990. до 19. јуна 1996. године.

Ово право им је омогућено новим законом о цивилним жртвама ратне тортуре који је донесен у септембру прошле године.

До сада је у Одјељење за борачко-инвалидску заштиту Града Требиња стигло 11 захтјева за осигурање права цивилних жртава ратне тортуре.

Према ријечима Петра Влатковића, начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Требиња, три захтјева су одобрена, а остали су послати релевантним институцијама и удружењима на провјеру и допуну података.

Неки захтјеви су већ ријешени, а за остале чекамо одговоре од институција и организација које нам могу помоћи у утврђивању статуса“.

Влатковић за Радио Требиње објашњава и процедуру утврђивања статуса цивилне жртве ратне тортуре.

„Захтјев се подноси на посебном обрасцу које је прописало ресорно министарство, и које се може наћи на страници министарства или јединица локалне управе и самоуправе. Свако ко жели да оствари ово право мора поднијети захтјев Центру за услуге грађанима у Требињу, а он се даље просљеђује Одјељењу за борачко-инвалидску заштиту. Службеник који води управни поступак, након примљеног захтјева тражи доказе, шаље захтјев Центру за истраживање рата и ратних злочина РС и када добије одговор, уколико нема доказа, онда тражи даље, као доказ и пресуде суда, те помоћне доказе из Међународног комитета Црвеног крста, републичког Удружења логораша, те Удружења жртава рата, који могу дати одређене податке. Изјаве свједока не могу бити довољан доказ ако нису дате пред надлежним органима ради кривичног гоњења починилаца“, појашњава Влатковић.

Он истиче да подносилац захтјева не мора усмено говорити о тортури кроз коју је прошао током рата.

Права цивилних жртава, су по овом закону, јасно дефинисана.

„Они имају право признавања статуса жртве ратне тортуре, право на новчана примања, на бањско лијечење, здравствено осигурање, особађање плаћања партиципације и право на подстицај приликом запошљавања и самозапошљавања“, каже Влатковић.

Право новчаних примања је оствариво само за жртве сексуалног насиља.

„Ту постоје три групе. Оне жртве ратне тортуре које нису биле у логору, њима се признаје статус жртве ратне тортуре и цивилна инвалиднина шесте групе, потом оне жртве које су биле у логору, признаје им се статус жртве ратне тортуре и  имају цивилну инвалиднину четврте групе, и на крају, право на новчано примање у висини цивилне инвалиднинине друге групе имају жртве сексуалног насиља које имају велике посљедице таквог насиља, попут трудноће, абортуса, рођења дјетета и малољетници који су били жртве“, каже Влатковић за Радио Требиње.

Уз захтјев за добијање статуса цивилне жртве ратне тортуре неопходно је дати и изјаву да  странка ово право не остварује у Федерацији БиХ,  Дистрикту Брчко или некој од земљама у окружењу.

На подручју РС до сада је поднесено 328 захтјева за одређивање статуса жртава ратне тортуре, а процјене су да ће тих захтјева бити још више.

„Битно је да се утврди, и на основу ове статистике, и чињеница да су жртвама тортуре били подвргнути једнако и припадници српске националности и жене, не само других. Све ово увелико мијења ону наметнуту слику о једнима лошима, а другима добрима, чињенично мијења слику о ономе што се стварно догодило на овим просторима“, наводи Петар Влатковић.

Рок за подношење ових захтјева није ограничен.

Д.Р.